Свет

АМЕРИЧКИ ОБАВЕШТАЈАЦ, ИЗ ИДЕАЛА РАДИЛА ЗА КУБУ: После 20 година робије Ана Монтес пуштена из затвора (ФОТО)

Новости онлине

08. 01. 2023. у 07:58

НАКОН више од 20 година, Ана Монтес, једна од најпознатијих шпијуна Хладног рата, која је робијала у САД, пуштена је из затвора.

АМЕРИЧКИ ОБАВЕШТАЈАЦ, ИЗ ИДЕАЛА РАДИЛА ЗА КУБУ: После 20 година робије Ана Монтес пуштена из затвора (ФОТО)

Ова шездесетпетогодишњакиња провела је скоро две деценије шпијунирајући за кубанске власти док је радила као аналитичарка у Одбрамбеној обавештајној агенцији САД.

Након што је ухапшена 2001. године, званичници су рекли да је готово у потпуности разоткрила америчке обавештајне операције на острву, док је један званичник рекао да је она међу "шпијунима који су највише наштетили САД", а који су ухваћени.

Шефица контраобавештајне службе Џорџа Буша, Мишел Ван Клив, рекла је Конгресу 2012. да је Монтес "компромитовала све, скоро све, што смо знали о Куби и како смо деловали на Куби".

- Тако да су Кубанци били свесни свега што смо знали о њима и могли су то да искористе у своју корист. Осим тога, могла је да утиче на процене о Куби у разговорима са својим колегама, а имала је и могућност да информације које је добијала пренесе другим силама - рекла је Кливова.

The incredible true story of #AnaMontes, the most damaging #femalespy in US history, drawing upon never-before-seen material. #CodeNameBlueWren is a thrilling detective tale, an insider’s look at the clandestine world of espionage, and an intimate...https://t.co/Dg4j1cCehQ pic.twitter.com/Ss3MLisD6i — GK🇵🇷 (@GKBoricua) January 5, 2023

Након хапшења, Монтес је оптужена да је открила идентитет четири америчка шпијуна и велику количину поверљивог материјала. Осуђена је на 25 година затвора, а судија ју је оптужио да је угрозила "цео народ".

Међутим, за разлику од других шпијуна високог профила ухваћених током Хладног рата, Монтесова је била мотивисана идеологијом, а не личном добити. Пристала је да ради за кубанске обавештајне службе делимично зато што се противила активностима Реганове администрације у Латинској Америци.

Генерални инспектор Министарства одбране навео је у извештају да верује да ју је мотивисала и љутња на америчку подршку никарагванској десничарској побуњеничкој групи Контрас, која је осумњичена за ратне злочине.

Први пут јој је пришао 1984. године колега са Универзитета Џонс Хопкинс након што је изразила неслагање са америчким акцијама у Никарагви, а касније је упозната са кубанским обавештајним агентом и на вечери у Њујорку "без оклевања пристала да ради преко Кубанаца да помогне Никарагви", стоји у извештају главног инспектора.

Годину дана касније, отпутовала је у Хавану на обуку, а затим се придружила Одбрамбеној обавештајној агенцији, где је на крају постала виши аналитичар.

Скоро 20 година, сваких неколико недеља, састајала се са кубанским руководиоцима у ресторанима у Вашингтону и поред тога слала шифроване поруке са строго поверљивим информацијама путем "пејџера" или малих бежичних телекомуникационих пријемника.

Она је на крају ухапшена у септембру 2001. након што су амерички обавештајци добили дојаву да је она кубански шпијун. Један од агената ФБИ рекао је да је изгледала стоички приликом хапшења.

По изласку из затвора, Монтесова ће бити под надзором пет година након пуштања на слободу, а њено коришћење интернета биће праћено. Такође ће јој бити забрањено да ради за владу или да контактира стране агенте без дозволе.

Агент ФБИ-ја, Пит Лап, рекао је да мисли да је мало вероватно да ће она покушати да поново успостави контакт са кубанским агентима.

- Тај део њеног живота је завршен. Урадила је оно што је урадила за њих. Не могу да замислим да ризикује своју слободу - рекао је Лап.

БОНУС ВИДЕО: БОНД, ЏЕЈМС БОНД - Пре 60 година снимљен први филм о „агенту 007“