Свет

ЛУКЕ УКРАЈИНСКЕ, АЛИ ЖИТО ЗАПАДНО: Уз посредство УН и Турске, бродови са житарицама крећу из украјинских лука ка свету

Бранко Влаховић дописник из Москве

02. 08. 2022. у 08:13

ПРВИ теретни брод под заставом Сијера Леонеа са 26.000 тона украјинског кукуруза кренуо је јуче из луке Одесе ка Триполију, у Либији. У украјинским лукама чека још 16 бродова, пошто су се у Истанбулу 22. јула договорили Турска, Русија, Украјина и представник УН о слободном извозу житарица из лука Одесе, Черноморска и Јужног.

ЛУКЕ УКРАЈИНСКЕ, АЛИ ЖИТО ЗАПАДНО: Уз посредство УН и Турске, бродови са житарицама крећу из украјинских лука ка свету

Договорено је и да се несметано извозе руски пољопривредни производи и вештачко ђубриво.

Постоји безбедни коридор за превоз жита, а кретање бродова пратиће се помоћу сателита.

Турска гарантује да у празним бродовима који ће долазити по украјинско жито неће бити оружја.

Од продаје жита Украјина је годинама имала значајан прилив девиза. Лани је Украјина извезла 50,8 милиона тона жита, на чему је зарадила 12,3 милијарде долара.Кукуруза је извезено 24,7 милиона тона, пшенице 20,1 милион тона, а јечма 5,7 милиона тона. Главни купац украјинског жита је Кина, затим Египат и Турска, следе Индонезија, Шпанија, Холандија, Иран, Пакистан, Либија и Тунис.

Део украјинских медија писао је како је све украјинско жито унапред продато америчким и европским компанијама које су давале украјинским комбинатима кредите и заинтересоване су да се жито извезе. Као пример се наводи највећи украјински агрохолдинг "Нибулон", чији је власник Алексеј Вадатурски погинуо у недељу у Николајеву у својој кући, где је пала ракета. Такви агрокомбинати су добијали западне кредите, а затим су им давали жито које су касније продавали.

Добри познаваци прилика у Украјини кажу да је тржиште жита у тој земљи подељено између америчких и интернационалних компанија.

Украјинска влада је 1. јула 2021. године укинула мораторијум на продају пољопривредног земљишта. Странци могу да купују земљу. То је био услов за кредит Међународног монетарног фонда. Тако су у Украјини велепоседници постале компаније из САД, ЕУ и Кине, купујући земљу директно, или преко посредника за око 2.500 долара за хектар. Странци су сад власници 52,31 одсто обрадивих површина у Украјини.

Опозиционе партије буниле су се због продаје земље странцима, али Зеленски и његове присталице су прогурале законе како би приволела западне земље на своју страну. Логика им је била да се прода земља Американцима и другим западним земљама, јер тада неће дозволити да у рату изгубе имовину.

Да изађе из велике финансијске кризе, украјински парламент је управо одобрио два предлога закона о приватизацији државног власништва. Велике државне компаније биће продате по упрошћеној процедури, а цене ће бити одређене без претходно спроведеног аудита. Бивши спикер украјинског парламента Дмитриј Разумков каже да ће се продавати са попустом од 50 одсто и истиче да сада, кад је пала вредност украјинске валуте гривне за 30 одсто, то значи распродају државне имовине.

КОЛИКО ЧИЈЕГ ЖИТА, ЧИЈИ СУ СИЛОСИ

Колико се чијег жита сад извози из Украјине, може само да се нагађа, јер јавних података нема. Ко су прави власници силоса у лукама, такође није лако одгонетнути. Формално је један од највећих власника силоса компанија "Нептун", али главни њен акционар је амерички "Карџил". Друга компанија на тржишту жита у Украјини је америчко-француска компанија "Дипон" која код Полтаве производи семе и има институт код Кијева. Трећа је "Монсанто", која је у саставу немачког "Бајера" и бави се производњом и продајом семена и пестицида.