СА OКИНАВЕ ЦИЉАЈУ TАЈВАН: Јапанско острво са америчким војним базама у жижи сукоба с кинеским суседом

Дубравка САВИЋ

10. 07. 2022. у 12:00

У СЕНЦИ обележавања пола века откако су се Сједињене Државе одрекле контроле над јапанском префектуром Окинава, јапанско острво које је потом постало дом бројних америчких војних база, нашло се у жижи напетости између Вашингтона и Пекинга - око Тајвана.

СА OКИНАВЕ ЦИЉАЈУ TАЈВАН: Јапанско острво са америчким војним базама у жижи сукоба с кинеским суседом

Фото: АП

Руска специјална операција на Украјину покренула је питања како би америчко-јапански савез реаговао у случају да избије криза. Америчке и јапанске снаге, стациониране на Окинави, свега стотинак километара од Тајвана, забринуте су због наводне кинеске употребе силе против острва које Пекинг сматра делом своје територије, док Вашингтон полаже право да га наоружава.

Ситуација је ових дана напета, јер Кина изводи војне маневре око Тајвана, протестујући против посете америчког сенатора Тајпеју. Док се амерички члан Сенатског одбора за оружане снаге, републиканац Рик Скот састајао у Тајпеју са председницом Цаи Инг-вен, Пекинг је поручивао да тај потез САД "озбиљно крши принцип једне Кине и одредбе три заједничка кинеско-америчка саопштења, штети политичким основама кинеско-америчких односа, и озбиљно их подрива, као и односе две војске и ескалира тензије у региону".

А оне су већ доведене готово до усијања, па Кина посебно на оку има ову територију, најближе јапанско острво, крцато америчким базама. Током Другог светског рата, 1945. године, САД су покренуле инвазију на Јапан, управо преко Окинаве. По завршетку рата САД су окупирале Јапан и изградиле велике војне базе на Окинави које су користиле за борбу током Корејског и Вијетнамског рата.

Фото: АП

 

Пошто су се војно повукле из Азије после рата у Вијетнаму, САД су вратиле Јапану острва Рјуку, која чине префектуру названу по највећем од њих, Окинава, али су задржале приступ својим војним базама. Америчке војне базе представљају највећи део земље коју заузима америчка војска у Јапану и 10 одсто копнене површине Окинаве.

Те базе данас, међутим, не брину само Кинезе, већ и Јапанце, посебно на Окинави, који не гледају већ годинама на њих са одобравањем због понашања америчке војске. Америчко-јапански споразум о статусу снага, који америчкој војсци даје екстериторијалност на Окинави, ствара фрустрацију код локалног становништва, посебно откако се догађају несреће и злочини у које су умешане трупе из САД.

Фото: Новости

Првобитно су те инциденте процесуирале америчке војне власти, али откако су 1995. године три америчка војника силовала дванаестогодишњу девојчицу, што је подстакло протесте широм острва, владе САД и Јапана реаговале су формирањем Комитета за специјалне акције на Окинави. Сложили су се да предају јапанским властима америчко особље оптужено за злочине, као што су силовања, убиства и паљења.

Војници који су проглашени кривима за силовање 1995. године осуђени су на затворске казне у Јапану, а јапанске власти су процесуирале и друге злочине који су уследили. Упркос томе, сваки нови инцидент изазива гнев становника Окинаве, док се америчка и јапанска влада суочавају са захтевом за смањеним присуством на острвима.

МНОГО СТРАНИХ ГОСПОДАРА

ДО 14. века Окинава, највеће међу Рјуку острвима, било је независна краљевина. Од 14. до 19. века острво је плаћало порез Кини, а коначно 1879. године је припојено Јапану. Током Другог светског рата, 1. априла 1945. године, америчка војска се искрцала на западну обалу острва, што је била последња велика поморско-десантна операција у рату и једна од најтежих битака на Пацифику. После 82 дана жестоких борби, престао је организовани отпор Јапанаца. Окинава је била под контролом САД од 1945. до 1972. године, када је поново враћена Јапану. Под условом послератног уговора, земљопоседници на Окинави морали су да изнајмљују земљу америчкој војсци.

Но, док се тензије са Кином настављају, мало је вероватно да ће било која од земља одговорити на позиве Окинављана за смањење војних снага на њиховим острвима. Напротив, базе на Окинави могу само да добију на значају.

Тим пре што већ постоје бројне напетости између Токија и Пекинга. Оне су посебно изражене око југозападних острва Јапана, где делују највеће војске у региону. Кинеска морнарица често пролази кроз мореуз да би стигла до западног Пацифика, док америчке и јапанске снаге редовно заједно вежбају широм те области.

Фото: АП

Токио и Пекинг су у сукобу и око ненасељених острва Сенкаку (на кинеском Диаоју), удаљених око 400 километара од главног града Окинаве, Нахе. Јапан има флоту обалске страже на острву Ишигаки како би држао на оку кинеске активности у близини ових спорних острва, док је Кина послала патроле обалске страже.

Јапанске и кинеске поморске и ваздушне снаге такође делују у области Источног кинеског мора, где је и поморска граница спорна. Јапанске ваздушне и копнене самоодбрамбене снаге пребачене су у југозападни регион Јапана како би се обезбедиле рано откривање кинеских операција у близини јапанских вода и ваздушног простора.

Фото: АП

А локација острва префектуре Окинава између Јапана и азијског копна, уз растуће војне тензије у североисточној Азији, дају им прворазредни стратешки значај, и за Вашингтон, и за Токио.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (3)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024