КРЕМЉ "ПАЛИ" НОВЕ ЧАРКЕ У АВЛИЈИ ЕВРОПЕ: Фронт ка Русији, последње упориште заједништва ЕУ, постао још једна карика у ланцу завада

Ивана Станојевић

29. 05. 2022. у 09:00

ФРОНТ ка Русији, последње упориште заједништва Европске уније, могао би да следи судбину осталих тема које остају без консензуса. Готово до јуче уједињене против Москве, земље под бриселском заставом деловале су "као један" кад је требало дићи руку за нове пакете санкција Русији. Плиће или дубље завађене по другим питањима, комшије своје заваде полако пребацују и на терен става према Кремљу. Несагласје убрзано расте ових дана, уочи самита лидера ЕУ 30. и 31. маја.

КРЕМЉ ПАЛИ НОВЕ ЧАРКЕ У АВЛИЈИ ЕВРОПЕ: Фронт ка Русији, последње упориште заједништва ЕУ, постао још једна карика у ланцу завада

Фото АП

Прокламовано јединство ЕУ које се "доказало" у експлозији мигрантске кризе, 2015. године и још више, током пандемије вируса корона, сада се региструје као пуко слово на папиру. Још ваљда само у фиокама бриселских ЕУ здања постоје уверавања да 27-члани конгломерат држава корача истим путем. Не само да нема сагласја и сарадње, него све чешће једна чланица ЕУ ради другој буквално о глави, а сва је прилика да ће неспоразуми расти, а са њима и непремостиве поделе. Раздор у заједничком дворишту све је дубљи, потези без преседана један другог престижу.

Због рата у Украјини, Мађарска је увела ванредно стање, не тражећи "зелено" од Брисела, а непослушни лидер из Будимпеште, Виктор Орбан одбио је, до даљег, расправу која се води у ЕУ о нафтном ембаргу против Русије. Брисел сада најављује да ће санкције увести упркос мађарском противљењу.

У врху Уније влада уверење да Украјина мора по сваку цену да добије рат против Русије, а и немачки канцелар Олаф Шолц, са говорнице Светског економског форума у Давосу, поручио је да Русија неће добити рат у Украјини и истакао да Москва не сме да диктира услове било каквог мира.

Мађарска, међутим, сматра да у Украјини што хитније ваља да успостави примирје и започне мировне преговоре Кијева и Москве под патронатом УН, ЕУ и ОЕБС и заједно са Римом, тражи од Брисела да се на самиту у понедељак за то определи. Уз Мађарску и Италију се, по том питању, сврстао и Кипар.

Остале чланице ЕУ, напротив, сматрају да рат треба да траје до украјинске победе, прикупљају новац усвајањем ванредних закона у парламентима, али не за помоћ пострадалима, него за нове контингенте оружја. Балтичке земље, као и Словачка, с друге стране траже да Брисел конфискује и прода "замрзнуту" руску имовину на територији ЕУ, а добијени новац употреби за обнову Украјине.

Ових дана, Италија се заложила за ослобађање житарица, блокираних у црноморским лукама. Премијер Марио Драги, после телефонског разговора са руским председником Владимиром Путином, казао је да је "прва иницијатива која би могла да почне да се истражује могућа сарадња Русије и Украјине на деблокади црноморских лука".

- Имао сам потребу да разговарам са Путином о актуелној ситуацији да бисмо допринели решавању међународне кризе са храном због најсиромашнијих на свету - објаснио је Драги.

Шеф Кремља је спреман да допринесе решавању кризе са храном, али само у случају да Запад укине санкције. Москва улаже напоре да обезбеди решење за излазак цивилних бродова из лука Азовског и Црног мора, али Украјина то спречава. Русија има намеру да настави са испоруком гаса Италији, као и да се ухвати укоштац са прехрамбеном кризом, вели Путин.

"Ратне секире" ископале су и Словачка и Мађарска по питању хидроелектране Габчиково. Историјат свађе око еколошких питања, дуг је више деценија, али уместо да ова свађа иде ка коначном разрешењу, тензије расту. У својим свађама, чланице ЕУ не бирају ни средства ни речи, у чему предњаче они који су конфронтирани деценијама.

Тако је турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио да грчки премијер Киријакос Мицотакис "више за њега не постоји", а камен спотицања је рампа за куповину борбених авиона Ф-16, коју је шеф владе у Атини подигао током своје посете Америци. Он је прецизирао да "ће Грчка, до 2030. године, започети процедуре за куповину ових летелица од САД".

- Иако смо се сложили да не увлачимо треће земље, Мицотакис је упозорио америчке конгресмене да нам не дају Ф-16 - казао је Ердоган. - Никада нећу пристати да се сретнем с њим. Наставићемо пут са часним политичарима.

Турска и Грчка су, иначе, у сукобу око низа питања као што су поморске границе, обим њихових континенталних појасева, ваздушни простор и Кипар. После Ердоганових примедби, портпарол грчке владе Ђанис Оиконому, поручио је да "Атина неће улазити у контрааргументацију са турским руководством", пошто је "њена политика, политика принципа".

ТРАНСАТЛАНТСКЕ "УЗДЕ"

У ЕВРОПСКЕ односе одавно су се уплели амерички, али се сада трансатлантске "узде" затежу из правца Вашингтона више него икада. Шеф Беле куће није се, током своје дебитантске посете Азији, први пут умешао у унутрашње прилике најмногољудније државе на свету, али је овог пута најконкретније стао на страну Тајвана, острва у саставу Кине, са великим степеном аутономије. Пекинг је реаговао оштро, Бела кућа брже - боље издала саопштење да "САД остају на линији територијалног интегритета Кине", али свет лако може да замисли америчке трупе које иду пут Тајпеја.

ВАРШАВА ОСЛУ: ПАРЕ ПОДЕЛИТЕ!

ПОЉСКА је затражила од Норвешке да "подели свој огроман профит од извоза нафте и гаса". Шеф владе у Варшави, премијер Матеуш Моравјецки поручио је да "се Норвешка индиректно гоји од ситуације у Украјини".

- Вишак од нафте и гаса ове мале земље достићи ће 100 милијарди евра. Није нормално, нити праведно да све задрже само за себе - казао је Моравјецки.

Пољског премијера не интересује што се у Норвешкој воде расправе о томе како да се део инкасираних пара пошаље Украјини, за помоћ најугроженијима и обнову земље.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (8)

МАКРОН МОЛИО ПУТИНА: Напет телефонски разговор четири дана пре рата: Зеленски вас лаже, људе су спаљивали