КОРИДОРИМА СПАСА НИКО НЕ ПРОЛАЗИ: Делегација из Кијева још пре доласка на преговоре одбила захтеве Москве о статусу Крима и Донбаса

Бранко Влаховић - стални дописник из Москве

07. 03. 2022. у 21:11

У БЕЛОВЕШКОЈ пушчи, националном парку у Белорусији, у понедељак по подне почела је трећа рунда преговора руске и украјинске делегације. И овог пута Украјинци су каснили, па је руководилац руске делегације Владимир Медински рекао да је то постала "дипломатска традиција". Иначе, једини досадашњи договор две делегације на претходна два сусрета је да се отворе "хуманитарни коридори" како би из опкољених великих градова могли да изађу цивили. Али и то није реализовано пошто то нису дозвољавали украјински националистички батаљони који користе мирне становнике као живи штит.

КОРИДОРИМА СПАСА НИКО НЕ ПРОЛАЗИ: Делегација из Кијева још  пре доласка на преговоре одбила захтеве Москве о статусу Крима и Донбаса

Фото АП

И у понедељак су на дневном реду биле три велике теме о којима се и до сада говорило али није било компромиса. Руси и даље инсистирају да Кијев призна Крим руском територијом и да се призна самосталност новонасталих држава Доњецке и Луганске народне републике. Други блок тема је везан за украјинску неутралност и разоружање армије, а трећа тема су хуманитарна питања.

Члан украјинске делегације Давид Арахамија је казао да о томе да Кијев призна припајање Крима Русији, као и признање самосталних држава Доњецке и Луганске области, никаквог договора не може бити.

Арахамија је такође казао да се преговори не могу убрзати. А што се тиче питања уласка Украјине у

НАТО, чланови делегације из Кијева су рекли да оно није актуелно најмање пет до десет година и да то Украјина неће ни тражити. Међутим, треба знати да су Украјинци у свом уставу за време владавине Петра Порошенка записали да ће стремити уласку у НАТО. Због тога је Путин и тражио писмене гаранције од Запада да неће примити Украјину и Грузију у свој војни блок.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да специјална војна операција може да престане одмах ако садашње власти прихвате услове које им је поставио председник Путин. Он је додао да Руска армија завршава демилитаризацију Украјине зато њене снаге треба да обуставе ратна дејства.

Да би могли да изађу грађани из Кијева, Маријупоља, Харкова и Сума руска војска је у понедељак у 10 сати објавила "режим тишине" и престала са паљбом у окружењу свих тих градова. У Москви је објављено да је француски председник Емануел Макрон у телефонском разговору замолио Владимира Путина да омогући грађанима да хуманитарним коридорима напусте опасне зоне.

Мада је са руководством у Кијеву било договорено да хуманитарним коридорима изађу сви они који то желе, до сада је ефекат био мали. Они који се усуде да крену из Маријупоља ризикују да им националистички батаљони пуцају у леђа. Упућени кажу да постоји још један велики проблем. Наиме, украјински војници су поставили велики број пешадијских мина на пољима око града. Због тога је до сада из опкољених градова изашао мали број људи.

Украјинска страна је навела да је предлог Русије о отварању хуманитарних коридора "потпуно неморалан" пошто је Москва сугерисала да ће грађанима бити омогућена евакуација из украјинских градова у Белорусију или Русију, а не тамо где они хоће.

Саветник украјинског председника Михаил Подољак изјавио је да је "више од 900 насељених места у Украјини остало без струје, воде и грејања током напада руских снага".

Новости

- Варвари 21. века. Русија је оштетила и разорила 202 школе, 34 болнице, више од 1.500 стамбених зграда - написао је он на "Твитеру".

Министарство енергетике је саопштило да 646.000 људи широм Украјине нема струју, а да је 130.000 становника без гаса.

У руском министарству одбране и даље упозоравају да националистички батаљон "Азов" може да изведе разне провокације. Националисти прете да ће минирати реактор који припада харковском физичко-техничком институту. Злогласни батаљон "Азов" је и раније претио да ће, ако не буде могао да одбрани Харков, дићи у ваздух тамошњи експериментални реактор.

Доктор техничких наука, професор Владимир Асмолов, саветник генералног директора Росатома, објашњава да су све атомске централе направљене тако да им ништа не може ни директан погодак авионске ракете или артиљеријског пројектила. Међутим, постоји опасност да неку од централа заузму терористи. Због тога се Европа и преплашила када се догодио пожар на административној згради у запорошкој нуклеарки.

По броју атомских реактора Украјина је на десетом месту у свету и петом у Европи. Засада у Украјини раде четири атомске централа које укупно имају 15 реактора и пета чернобиљска одавно не ради. Тренутно у Украјини ради десет атомских реактора.

На истоку Украјине је запорошка централа у којој од шест реактора сада ради само један. Она се сматра највећом у Европи. На југу је јужно-украјинска атомска централа у којој раде три од укупно четири реактора. На западу у граду Нетешине је хмељницка атомска централа која има четири реактора али само два раде. У ровенској атомској централи у месту Вараш раде сва четири реактора.

Сви ти реактори су направљени у совјетско време и припадају трећем поколењу атомских станица. До 2014. су се за њихову безбедност бринули заједно украјински и руски стручњаци.

На питање зашто велики број украјинских реактора не ради, професор Владимир Асмолов каже да се обично зауставља рад због ремонта или замене атомског горива. Али од 2014. Украјинци се сами брину о својим реакторима, па једино они знају зашто неки раде а други реактори мирују.

Дуго су украјинске атомске централе користиле руско атомско гориво, а затим су прешли на америчко, јасно из политичких разлога.

Последњих неколико дана Украјинци упорно гађају својим ракетама "точка-у" складишта горива у Луганској и Доњецкој области. Таквом ракетом, чији је крајњи домет 120 километара, украјинске јединице су јутрос погодиле складиште мазута на периферији Луганска.

Фото АП

Руски медији свакодневно показују велике количине ратне технике које остављају украјинске јединице које се у бегу повлаче. Много је остављених оклопних возила и тенкова у исправном стању. Експерти кажу да је већи део украјинских јединица обезглављен јер су им Руси високопрецизним ракетама уништили центре везе и штабна места.

АМБАСАДОР

АМБАСАДОР Велике Британије у Украјини напустио је ту земљу због "озбиљне безбедносне ситуације", саопштила је британска министарка спољних послова Лиз Трас.

МОЛОТОВЉЕВ НА РУСКИ ДОМ У ПАРИЗУ

НА Руски дом за науку и културу у Паризу бачен је у понедељак Молотовљев коктел. Бачена направа није изазвала последице и разбила се о металну ограду здања. До напада је дошло око 3.00 у ноћи између недеље и понедељка. Зграда Руског дома се, иначе, налази у мирном и богатом 16. арондисману. Француска полиција је отворила истрагу. (Г. Ч.)

НАПАД НА АМБАСАДУ РУСИЈЕ У БЕЧУ

У Аустрији, услед украјинске кризе, расте нетрпељивост према Русији, а то доказује и напад црвеном бојом на Амбасаду Русије у Бечу. Боја је бачена на ознаку Амбасаде, као и делове ограде на којој се налази. Амбасада је написала и да су вандали који су бацили боју били на мотору, те да је истрага полиције већ покренута.

ЛАВРОВ-КУЛЕБА У АНТАЛИЈИ

МИНИСТАР спољних послова Турске Мевљут Чавушоглу изјавио је да су министри спољних послова Русије и Украјине Сергеј Лавров и Дмитри Кулеба пристали да се 10. априла сретну у Анталији, где се одржава дипломатски форум на којем ће бити и руски и украјински министри.

Колико ће тај сусрет бити продуктиван пре свега зависи од тога хоће ли руководство у Кијеву бити спремно да прихвати било који од Путинових захтева. Председник Русије Путин је у телефонском разговору са председником Турске Ердоганом објаснио које је услове поставио руководству у Кијеву.

"НЕПРИЈАТЕЉИ РУСИЈЕ" - ОД АМЕРИКЕ ДО ЦРНЕ ГОРЕ

Влада Руске Федерација одобрила је у понедељак листу страних држава и територија које, како се наводи, чине непријатељске акције против Русије, њених компанија и грађана.

На листи су, између осталих, САД, Канада, државе чланице ЕУ, Уједињено Краљевство, Украјина, Швајцарска. Међу земљама региона на овој листи су Црна Гора, Албанија и Северна Македонија.

У складу са одлуком руске владе, све корпоративне уговоре са компанијама и појединцима из "непријатељских земаља" сада мора да одобри владина комисија.

Листа је усвојена након председничке уредбе донете 5. марта којом се руској влади, компанијама и грађанима, дозвољава да привремено у рубљама отплате дугове у страној валути међународним кредиторима из "непријатељских земаља".

Листа обухвата и Андору, Исланд, Лихтенштајн, Монако, Норвешку и Сан Марино, као и Јапан, Јужну Кореју, Аустралију, Микронезију, Нови Зеланд, Сингапур и Тајван.

РУБЉА ЗНАЧАЈНО ОСЛАБИЛА

ЗБОГ уведених санкција у Русији је осетно ослабила национална валута. Пре почетка рата у Украјини за један долар се давало 76 рубаља, а за један евро 86 рубаља. Сада се долар купује за више од 100 рубаља. У једном тренутку куповни курс је прелазио и 120 рубаља, али је затим пао на 105 рубаља за долар. А евро се куповао за 118 рубаља са тенденцијом рапидног раста.

У руској централној банци уверавају своје грађане да ће се курс стабилизовати. Неоспорно је да су санкције преплашиле један део грађана који су имали уштеђевину у рубљама.

Такав раст долара и евра сигурно ће се одразити и на раст цена увозне робе. За Русију је важно да она има сасвим довољно хране, а то је најбитније. Постоји реална забринутост што се тиче увоза страних лекова.

Западне фирме које продају луксузну робу у Русији сада затварају своје радње, бутике и салоне, али њихов утицај на живот грађана је и до сада био ограничен, јер број оних који купују ту страну луксузну робу није велики. Примера ради "Ролс-Ројс" је обуставио продају у Русији, али компанија је лани продала 300 аутомобила. Или, то што неће бити најскупљег француског шампањца такође мало кога брине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)