ОД ПРИЗНАЊА ДО ТУГЕ И ОЧАЈА: Смрт Виктора Александровича Брјуханова (84), директора "Чернобиља"

Бранко Влаховић - стални дописник из Москве

24. 10. 2021. у 10:13

Кратка вест о смрти Виктора Александровича Брјуханова (84), првог директора атомске централе у Чернобиљу, минуле недеље је подсетила на катастрофу светских размера која се догодила 26. априла 1986. године.

ОД ПРИЗНАЊА ДО ТУГЕ И ОЧАЈА: Смрт Виктора Александровича Брјуханова (84), директора Чернобиља

Виктор Брјуханов / Архива

Његово име је забележено у историји као име једног од главних криваца за организацију неуспелог експеримента на четвртом реактору чернобиљске централе, што је довело до велике катастрофе и бројних жртава. Била је то највећа техногена катастрофа у историји.

Мада је био осуђен због катастрофе, колектив атомске централе у Чернобиљу саопштио је на "Фејсбуку" информацију о смрти Брјуханова и изјавио саучешће породици.

Живот Брјуханова би се могао поделити на први срећни период, кад је само добијао признања и награде, и онај после 1986, који је био пун туге и очаја због осећаја кривице за светску катастрофу.

Брјуханов је рођен у Ташкенту 1935. године, где се школовао и постао инжењер енергетике. Он је неоспорно био способан и образован руководилац. Њему су биле само 34 године када је именован за директора чернобиљске атомске централе. Тада се централа тек градила и он је пратио како је она расла. Био је истовремено и партијски руководилац на локалном и регионалном нивоу, а касније и делегат на конгресима КПСС. Као директор је награђиван високим државним ордењем.

Многи су се присетили Брјуханова 2019, кад је снимљен и приказан серијал "Чернобиљ", али он је већ био тешко болестан и готово слеп, тако да није могао да каже колико су га тачно приказали амерички кинематографисти.

Писац ових редова је те 1986. био у првој групи страних дописника која је после катастрофе посетила чернобиљску централу, а касније сам пратио суђење које је одражано у дому културе недалеко од атомске централе.

Брјуханов и његови сарадници нису били кукавице, како су их приказали амерички филмаџије у серијалу. Нико није побегао, већ је руководство заједно са персоналом покушало да заустави процес који је водио у катастрофу. Нико од руководилаца није пио вотку, већ су се ти људи борили да сачувају централу, али већ је било касно.

После хаварије у априлу 1986. Политбиро ЦК КПСС је искључило из комунистичке партије Брјуханова "за велике грешке и недостатке у раду који су довели до хаварије са тешким последицама". Следили су тешки морални ударци. У августу 1986. Брјуханов је био ухапшен, а затим је било суђење. У јулу 1988. бивши директор је осуђен на десет година затвора.

Виктор Брјуханов / Архива

Сећам се Брјуханова и његових колега који су се пред судом држали достојанствено објашњавајући која им је била намера приликом провођења експеримента на четвртом реактору. Није било међусобног оптуживања, већ су руководиоци чернобиљске централе објашњавали да су хтели да виде колико се енергије може још добити после гашења реактора.

Иако много тога године прекривају заборавом, сви они који буду писали о Чернобиљу или буду снимали нове филмове мораће да спомену име Брјуханова. Није био кукавица ни алкохоличар као ни његови сарадници. Грешку су направили због научних амбиција и за то су платили велику цену. Они су били образовани људи и били су свесни свог греха јер је после катастрофе било озрачено више или мање 8,4 милиона људи. Брјуханов је често говорио да је чернобиљске катастрофа крст који ће он носити до краја свог живота.

НИЈЕ КУКАО

Брјуханов је био категорички негирао да се те кобне мајске ноћи спроводио експеримент. Он је на суду говорио да је то била провера рада реактора у различитим режимима. На другој страни произвођачи реактора су тврдили да је руководство "Чернобиља" прекршило инструкције у раду реактора. Иначе, директор Брјуханов није био присутан кад се догодила експлозија на четвртом реактору, али је одмах дошао у централу кад је сазнао.

У ЗАТВОРУ БРАВАР

Затворску казну Брјуханов је одслужио у Луганској области. Радио је као бравар у затворској радионици. Кад је одслужио пола казне, био је ослобођен у септембру 1991. Вратио се да ради на чернобиљској централи као начелник техничког одела.

НАЈБОЉИ У СИСТЕМУ

Треба знати да је 1986. године, дакле пре катастрофе, чернобиљска атомска централа била проглашена најбољом у систему Министарства енергетике СССР-а. Документи о наградама је требало да буду бити потписани баш у време првомајских празника. Управо зато није мало оних који су сматрали да је несретни експеримент био организован да би се доказало како је руководство те атомске централе испред осталих и у научном делу рада.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)