ВИШИ МИНИМАЛАЦ - МАЊЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ: "Нобел" за економију припао аутору научног постулата о минималној цени рада

И. С.

14. 10. 2021. у 10:12

ПОВЕЋАЊЕ минималне цене рада не води друштво неизбежно ка већој незапослености.

ВИШИ МИНИМАЛАЦ - МАЊЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ: Нобел за економију припао аутору научног постулата о минималној цени рада

Дејвид Кард / Фото АП

Овај научни постулат, исписан је још почетком деведесетих година и доказан у пракси, али је тек сада свом аутору, канадском стручњаку за тржиште рада Дејвиду Карду, донео Нобелову награду за економију. Кард, истраживач престижног Универзитета Калифорније (УЦЛА), направио је праву малу револуцију, оцењује Дојче веле и наводи примере из америчке и немачке праксе који потврђују Кардову тезу.

Упркос подизању минималне плате у Њу Џерсију се деведесетих година повећала запосленост, јер је ојачала куповна моћ људи. Слично је било и у Немачкој, 2015. године. Од око 40 милиона запослених, више од три милиона, директно је профитирало од увођења минималне сатнице, а незапосленост се чак смањила. Ни једна једина фирма није, због раста плата, морала да отпушта људе.

Тиме је оповргнута теза која се међу тврдоглавима чује и данас да законски наметнуто повећање плата води повећању незапослености. Кард је до револуционарног закључка дошао радећи са колегом Аланом Кругером, који је преминуо 2019. године. Они су показали да ниске плате доносе велику флуктуацију радне снаге, јер људи одлазе у потрази за боље плаћеним послом. Пристојна минимална плата их, међутим, чини лојалним.

Кард, велики заговорник увођења минималне сатнице свуда у свету, није био међу фаворитима за награду, јер су подаци из његових истраживања компликовани и често тешки за разумевање. Шведска краљевска академија наука је, упркос томе, била убеђена да Кард заслужује признање и дала му половину новца који иде уз награду за, како се прецизира, "емпиријски допринос економији тржишта рада".

Други део новчане награде као и Нобелова признања, припадају америчком професору Џошуи Ангристу са Масачусетског института за технологију (МИТ) и Гиду Имбенсуом, из Холандије, који ради на америчком Универзитету Станфорд. За методолошки прилог анализи каузалитета.

НАГРАДА

ВИСОКО признање за економију налази се на списку са Нобеловим наградама из осталих области, али се званично зове "Награда Централне банке Шведске за економију у знак сећања на Алфреда Нобела". Специфична је у односу на остале, јер није изворна награда. Алфред Нобел је није предвидео, а уведена је тек 1969. године, са скоро седам деценија "кашњења", поводом стогодишњице Шведске банке. Износи девет милиона круна, око 870.000 евра.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ОТАЦ МЕГАН МАРКЛ ДОЖИВЕО МОЖДАНИ УДАР: Томас хитно хоспитализован, изгубио моћ говора