ОРИЋ НЕГИРА ЗЛОЧИН У КРАВИЦИ: Његови кољачи убијали жене и децу, а ево како се "пере" ратни злочинац руку крвавих до лаката

ПОРТАЛ из БиХ "Дневни аваз" велича у својим текстовима ратног злочинца Насера Орића.

YouTube

У тексту који потписује Миралем Ашчић, за Насера Орића пише да је "легендарни командант одбране Сребренице".

Фото: Принтскрин "Аваз"

Орић је у изјави за тај портал негирао стравичан злочин над Србима у Кравици.

– У Хагу је доказано да су Кравице биле легална војна мета и Насер Орић, што је утврђено, правоснажно, никога није ни убио ни стрељао. Знам да би (председик Републике Српске) Милорад Додик волео да ме осуде, али му неће поћи за руком. Ја сам бранио часно свој народ и своју земљу – тврди Орић.

Масакр у Кравици је назив за масовно убиство 49 становника српског села Кравица близу Братунца.

Почетком 1990-их село је бројало око 350 житеља. Кравица са околином је током Другог светског рата десеткована од стране муслимана, и преко 500 људи је убијено.

Ујутро 7. јануара 1993. на православни Божић, Муслимани су напали Кравицу, Јежестицу и Шиљковиће. 

Други по реду покољ у Кравици се десио на Божић 7. јануара 1993. године када су муслиманске снаге тзв. АРБиХ, предвођене Насером Орићем напале село које је бранила сеоска стража.

Жртве масакра су осим припадника сеоске страже били и деца и старци. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године а Новица Богићевић четрнаест. Најстарија жртва масакра била је непокретна старица Мара Божић, стара 89 година коју су злостављали па живу запалили муслимански злочинци а тада је убијен и њен син.

 У својој кући су мучени па запаљени Негосав (80) и његова непокретна супруга Крстина Ерић (81). Старица Љубица Обачкић (75) убијена је док се враћала са јутарње литургије у сеоској цркви а патолог др Зоран Станковић је у њеном случају констатовао повреде попут прострелне ране на десној страни недара, као и прелом у средишњем чеоном пределу што говори о траговима мучења. Непокретну Танкосаву Стевановић (55) су муслимански злочинци заробили и злостављали па окрутно убили хладним оружјем а патолог је констатовао најмање 15 убодних рана. У својој кући је злостављана и Невенка Ђукановић (45) којој су према неким причама Орићеви кољачи одсекли главу, међутим, ни њено као ни тело њене рођаке Видосаве Тришић још нису нађени и оне се воде као нестала лица. Тело Радмиле Лукић нађено је са више убодних и прострелних рана у дворишту, а међу жртвама су били и Владимир Стојановић од 78, Драго Лазић од 80, Васо Николић од 75, Ристо Поповић 73, Мило Јокић од 66, Бошко Ђукановић 65, Васо Николић од 65 година. Рањених је било 82 док је током целог рата Кравица изгубила 158 мештана. Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, црква Светих апостола Петра и Павла је сравњена са земљом а гробља су уништена и гробови прекопани. Пре паљевине је извршена општа пљачка од стране више хиљада цивила који су заједно са муслиманским кољачима учествовали у нападу. Избеглице су по највећој зими и дубоком снегу прегазиле реку Дрину и прешле у Србију.

Орић, који је одбраном командовао тако што је побегао из Сребренице хеликоптером пре упада српских снага, одговоран је за тешке ратне злочине против српског народа у Подрињу.

О Орићевим злочинима над Србима у Подрињу сведочили су бројни муслимани.

После избијања грађанског рата у БиХ, Насер Орић је маја 1992. именован за команданта штаба ТО у Сребреници, а убрзо и за члана Ратног председништва Сребренице. Почетком новембра 1992. постао је командант Обједињених оружаних снага подрегиона Сребреница, па су у његовој надлежности осим општине Сребреница биле и општине Братунац, Власеница и Зворник. Од 1992. до 1995, предводио је многобројне нападе и монструозне злочине у више од 50 српских села у општинама Братунац и Сребреница.

Учествовао је у масовним покољима Срба и етничким чишћењима српских села у источној Босни, као и у окрутним и свирепим масакрима на Петровдан 1992. и Божић 1993. у поменутом селу Кравица. Под његовом командом била је и монструм Елфета Весели, која је у селу Доња Каменица, масакрирала дванаестогодишњег Слободана Стојановића, који се вратио у село по свог пса.

Такође, ратни председник Извршног одбора СО Сребреница Ибран Мустафић у својој књизи “Планирани хаос” детаљно је описао разговор који је имао с Орићем недуго након убиства судије Слободана Илића у Залазју 12. јула 1992. 

- Када смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и када је почело клање, мени је допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса. Био је брадат и чупав као животиња. Гледао је у мене и није проговорио ни речи. Извадио сам бајонет и директно га ударио у једно око, а затим провртио ножем. Није ни запомагао. Затим сам га ножем ударио у друго око. Нисам могао да верујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио тако да сам га одмах после преклао - навео је Мустафић у својој књизи Орићево признање тог страшног злочина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације