НАЈМОДЕРНИЈА ТЕХНИКА: Открила је древне тајне у Амазону

ИСПОД бујног зеленила Амазонске прашуме, где се до јуче веровало да људска нога једва да је крочила, открива се изгубљени свет древних метропола, уређених вртова, рибњака и воћњака пажљиво негованих кроз миленијуме.

Фото: Профимедиа

Захваљујући најсавременијој технологији – лидар мапирању – научници данас расветљавају слику Амазоније која још увек није довољно истражена, преноси Гардијан.

Лидар (Light Detection and Ranging) функционише тако што одашиље хиљаде ласерских импулса у секунди ка земљи, а затим се мери време које је потребно да се одбијена светлост врати. Сваки зрак даје координате по x,y и з осама стварајући на тај начин облак тачака који представља изглед објекта. На овај начин се омогућава дигитално уклањање вегетације како би се испод открили облици изгубљених градова. Ова технологија, већ доказана у истраживању мајанске цивилизације у Централној Америци, у Амазонији је отворила потпуно нову археолошку епопеју.

ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У СКЛАДУ СА ПРИРОДОМ

Тим Винисијуса Перипата из Националног института за свемирска истраживања Бразила прикупио је доказе о више од 10.000 земљаних грађевина, познатих као earthworks, разасутих широм басена реке Амазон. Неки модели указују да их може бити чак и 24.000.

Откривени су трагови великих урбаних средишта која су обухватала домове, тргове, широке путеве, логоре са палисадама и одбрамбеним каналима, али и шуме претворене у воћњаке, рибњаке, и системе за компостирање. Ове заједнице нису само преживљавале у дивљини – оне су је обликовале, стварајући простор погодан за живот у хармонији са природом.

Један од најупечатљивијих примера долази из Кухикугуа, на реци Шингу, где су истраживања антрополога Мајкла Хекенбергера показала да су градови стари најмање 1.500 година имали инфраструктуру налик модерним урбаним целинама. Централни трг, резиденција поглавице, путеви и пажљиво контролисане зелене површине говоре о високом степену друштвене организације и планирања.

Истраживања из Љанос де Мојоса у Боливији, објављена 2022. године, открила су пирамидалне структуре високе и до 21 метар, симетричне облике, канализацију и путеве који се гранају попут сунчевих зрака. Ови градови, стари до 1.400 година, нису били изоловани – били су део умреженог система насеља који су комуницирали и сарађивали.

У Еквадору, у долини Упано, пронађен је најимпресивнији пример је уређена метропола стара 2.000 година са више од 6.000 земљаних платформи, тргова и мрежом путева који повезују чак 15 урбаних центара. Неки научници процењују да је ту живело више десетина хиљада људи. Град је имао јасно дефинисану мрежу улица, тргова и међусобно повезаних урбаних целина.са софистицираном организацијом саобраћаја и приступа рекама.

Њихова величина јесте импресивна, али је још значајније што су ове цивилизације своје окружење обликовале пажљиво, без нарушавања природне равнотеже. Већина тла у Амазонији, упркос бујној вегетацији, природно није плодна — али су древни амазонски народи то променили. Компостирањем остатака хране, пепела и органског отпада стварали су тло изузетне плодности, познато као терра прета, или „црна земља“.

Ова вештачки обогаћена земља простире се на око 154.000 квадратних километара — готово двоструко више од површине Ирске. Отпорна је на ерозију и дуго задржава плодност, што је омогућавало узгој хране за велике заједнице. Данас представља модел за савремене агроеколошке технике, а многе компаније производе сличне природне угљене материјале са циљем повећања приноса и очувања земљишта.

КАКО СУ СЕ ШТИТИЛИ ОД ПОЖАРА

Научници такође наглашавају да богатство биодиверзитета у Амазонији није случајан природни феномен, већ резултат дугогодишњег људског деловања. Многе од најцењенијих воћних и лековитих биљака у шуми потичу од врста које су древни становници пажљиво бирали и узгајали вековима уназад. Шума је, парадоксално, више производ културне праксе него нетакнуте природе.

Крајем 2010-их, када су у Амазонији букнули разорни пожари, бразилске власти су затражиле помоћ аустралијских ватрогасаца, познатих по искуству у борби са сушним и пожарним условима. Ипак, најважније лекције о управљању ватром пронађене су у проучавању древних археолошких остатака.

Испоставило се да су древни становници Амазоније, суочени са периодима екстремне суше, попут оне око 1250. године која је била најтежа у последњих 5.000 година, развили софистициране системе за заштиту од пожара. Њихови градови били су окружени пажљиво планираним заштитним појасевима, противпожарним коридорима и зеленим баријерама које су спречавале ширење ватре и чувале шумске области.

-Аустралијанци су рекли да би данас урадили исто што су древни Амазонски народи радили пре миленијум и по, изјавио је Хекенбергер.

Едуардо Невес са Универзитета у Сао Паолу истиче да решење није у поновном враћању прошлим праксама, већ у учењу и прилагођавању дугогодишњег искуства данашњим условима.

У светлу савремених изазова – климатских промена, губитка биодиверзитета и деградације земљишта – Амазон више није замишљен као нетакнута дивљина, већ као колевка еколошке мудрости и социјалне кохезије. Његова прошлост, дословно изникла из земље, могла би бити кључ за будућност одрживог света.

(sputnikportal.rs)

БОНУС ВИДЕО - ПОНУДА НА САЈМУ АУТОМОБИЛА: Погледајте како изгледају нови модели

Препоручујемо

Свет

0 1

РУСКИ НАУЧНИЦИ ПРОНАШЛИ РЕШЕЊЕ: Уређај који спасава ногу од ампутације

28. 06. 2025. у 23:11

Панорама

0 2

КИНЕСКИ НАУЧНИЦИ: Открили генетски прекидач за регенерацију ткива код сисара

28. 06. 2025. у 00:33

Панорама

0 0

ЗВУЧИ КАО НАУЧНА ФАНТАСТИКА АЛИ НИЈЕ: Морски пуж краде делове тела из плена и добија његове моћи

28. 06. 2025. у 00:00

Панорама

0 3

НАУЧНО ОТКРИЋЕ: Ево где се налазе најстарије стене на Земљи

27. 06. 2025. у 23:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације