РЕКЕ КАО ИЗВОР ЖИВОТА: Значај очувања виталних екосистема

Novosti online

15. 03. 2024. у 12:07

МЕЂУНАРОДНИ дан река обележава се 14. марта сваке године с циљем подизања свести о важности река, као и потреби заштите и очувања водних ресурса широм света. На овај дан, позива се на одговорност према рекама и право свих људи на чисте реке, што директно утиче на једно од основних људских права – право на здраву животну средину.

РЕКЕ КАО ИЗВОР ЖИВОТА: Значај очувања виталних екосистема

Фото Shutterstock

Реке су витални екосистеми који играју кључну улогу у одржавању живота на Земљи, пружајући воду за пиће, наводњавање, производњу хране, као и подршку биодиверзитету и економији. Оне су извор питке воде за милијарде људи широм света. Поред тога, реке имају кључну улогу у наводњавању пољопривредних површина, чиме обезбеђују храну за милијарде људи. Одрживо управљање водним ресурсима кључно је за очување плодности земљишта и обезбеђивање стабилних извора хране за будуће генерације.

Такође, реке су дом бројним биљним и животињским врстама, чинећи важан део биодиверзитета наше планете. Уништавање или нарушавање станишта речних екосистема може довести до изумирања многих врста, поремећаја екосистема и губитка биолошке разноликости.

Фото Архива

Међународни Дан река подсећа нас на важност очувања и заштите водних ресурса за садашње и будуће генерације.

Реке су данас један од најосетљивијих екосистема у Европи. Велики је број угрожавајућих фактора који утичу на реке, као што је експлоатација речног наноса (шљунак), градња и ширење инфраструктуре у зони обала, али и све већи туристички притисак на реке.

На територији Србије постоји више хиљада водотокова чија укупна дужина износи 65 980 км, или просечно 747 м/км2. Густина речне мреже је веома неуједначена и износи од 120 м/км2 до 3 500 м/км2. Међутим, Србија користи још и транзитне или пролазне воде Дунава и његових притока које просечно износе 5 850 м3/с или око 185 000 км3 годишње.

У Србији, по проценама стручњака, живи око 100 врста риба. У односу на број од око 550 европских врста, ихтиофауна Србије представља 20% свих слатководних врста риба на простору Европе.

Наше реке станиште су многих угрожених врста као што је птица мали вранац, који је строго заштићена врста у Србији

Птица мали вранац припада групи врста од међународног значаја за заштиту. Као врста везана за водена станишта, угрожена је њиховим уништавањем и исушивањем. Мали вранци се преко дана, углавном, хране на Сави, Дунаву и другим већим воденим површинама у околини, а увече се сакупљају у јата и у великим групама ноће у врбацима уз Саву тражећи специфичне локације.

Фото © Wилд Wондерс оф Еуропе /Јари Пелтомаеки / WWФ

Нажалост, уништавањем станишта дуж реке неке врсте су ишчезле трајно и на глобалном нивоу, с обзиром да су им станишта била мали простори уз реке. 

У контексту значаја наших река као станишта ретких врста истичемо и јединствен феномен „цветање“ Тисе, који представља масовну појаву инсекта Палингениа лонгицауда (Тиски цвет) у одређено доба године (средина јуна), на деловима тока реке Тисе.

Фото: Друштвене мреже

Завод за заштиту природе Србије водно природно наслеђе у Србији штити у оквиру система заштићених подручја више од 72 године.

Важност воде као ресурса истакле су и Уједињене нације које су у један од циљева одрживог развоја уврстиле и одрживо управљање водама: Чиста вода и санитарни услови.

Република Србија препознаје важност сарадње у међународним оквирима у области (чега – заштите воде?) и пуноправни је члан у две међународне организације - Међународне комисије за заштиту реке Дунав и Међународне комисије за слив реке Саве.

Значај очувања овог ресурса схватају и многе домаће компаније, а то можемо видети и на примеру наше највеће енергетске компаније НИС. У времену када је вода све мање доступна, а њен квалитет све угроженији, НИС одговорно и рационално користи водне ресурсе.

Коришћење водних ресурса у компанији је неопходно како за процес производње нафте, тако и за процес прераде нафте. За потребе компаније користи се вода из најмање осетљивих водних ресурса, тј. површинских вода (84 одсто). Највећи део коришћене воде је из Дунава и канала Дунав–Тиса–Дунав (чак 84 одсто), из јавних водовода и бунара - 9 одсто и 7 одсто (подземне воде).

Свако од нас као појединац може допринети заштити река и животне средине. Циљ је да заштитимо и обновимо реке и тиме осигурамо довољно воде за све. Најважније је да се заједнички боримо за очување природних ресурса како бисмо осигурали да и будуће генерације имају могућност да их користе.


 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ТИТО ТРАЖИО БАТИ ДА МУ ИСПРИЧА ВИЦ О ЊЕМУ: Овај одговор је добио од глумца (ВИДЕО)