ЧВРСТА ВЕЗА ИЗМЕЂУ СТРУКЕ И НАУКЕ: Машински факултет обележио Универзитета у Београду 75 година постојања
МАШИНСКИ факултет Универзитета у Београду прославио је 75 година од како је формиран као независна високошколска установа и 150 година од када је донета одлука о увођењу предмета „Механика и наука о машинама“ у високо школство у Србији.
машински факултет
Свечаном академијом „Корак испред свих“ у Амфитеатру МФ, истакнути су најважнији резултати у претходном периоду, награђени најбољи студенти, а појединцима и организацијама уручена су специјална признања за допринос развоју образовања и научног истраживања на факултету. Председник Савета Машинског факултета проф. др Драган Милковић захвалио је свима који су својим радом допринели да Машински факулет буде поштована и препозната високошколска и научна установа.
Подсећајући да је Машински факултет ове године добио два национална признања – Сретењски орден и Светосавску награду, декан Машинског факултета проф. др Владимир Поповић је рекао да је то велика част, али и обавеза.
- Прошло је првих 75 година Машинског факултета. Ми се поносимо нашом традицијом и резултатима у прошлости, али баш због тога и у овој години великих јубилеја морамо бити на висини задатка у свим сегментима рада - истакао је декан.
Како је навео, Машински факулет данас чини скоро 40.000 квадрата простора, 4.200 студената, око 500 запослених и оно што је најважније - до сада 25.000 машинских инжењера и око 1.000 доктора наука. Машинском факултету је ове године продужена национална акредитација свих студијских програма на свим нивоима студија, а продужена је и акредитација Британског краљевског друштва бродограђевиних инжењера, чиме је потврђен и међународни квалитет студија машинства.
- На Стендфорд листи најцитиранијих научника у свету, од 83 научника из Србије, налази се шест професора Машинског факултета, а по квалитету послова које добијају наши дипломци налазимо се на трећем месту у Србији - навео је проф. Поповић
Дан факултета честитала је проректорка Универзитета у Београду, проф. др Зорица Вујић и истакла да је Машински најзначајнија и најстарија високошколска установа у области машинства која већ 75 година својим радом доприноси угледу Универзитета у Београду, те да се се од свог настанка развијао у складу са захтевима и потребама друштва, негујући чврсту везу између науке и струке.
На свечаној академији говорили су и председник САНУ академик Зоран Кнежевић, изасланик председника Србије Дејан Савић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, министарка за науку, технолошки развој и иновације др Јелена Беговић и министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић.
Свечаној академији на Машинском факултету присуствовали су и патријарх Порфирије, министарка здравља проф. др Даница Грујичић, проректор Универзитета у Београду проф. др Ратко Ристић, бројне угледне званице, представници више министарстава, универзитета, декани факултета, директори научних института, директори владиних агенција и тела, директори и власници великог броја компанија са којима факултет сарађује, као и професори, студенти и пензионери Машинског факултета.
Препоручујемо
ЗЛАТНЕ ДИПЛОМЕ: Правили ОРАО, МИГ 29 и Ф 16, на окупу после пола века
26. 10. 2023. у 16:27
ИНОВАТИВНА ТЕХНОЛОШКА РЕШЕЊА: Међународни скуп на Машинском факултету у Београду
10. 10. 2023. у 11:45
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)