Упознајте писце кроз дигиталне читанке Издавачке куће „Klett“
Када читамо дела писаца који су наши савременици, онда имамо додатни доживљај блискости са писцем и делом.
Фото: Промо
Са њима делимо заједничку стварност; ако они пишу о савременом свету, онда је тај свет више наш него онај из прошлости и будућности. И ма колико приче из прошлости или будућности биле лепе, ма колико будиле наша интересовања и машту, ове из садашњости често су нам ближе, у њима се осећамо „као код кућеˮ.
Још једну предност читања дела савремених аутора представља могућност разговора са писцима. Њих упознајемо када нам дођу у школу, или када се организују књижевни програми у библиотекама. Издавачка кућа „Klettˮ одлучила је да доведе наше савремене писце, чија су дела у програму за 5. разред, у дом сваког ученика. У њиховим дигиталним уџбеницима ученици и наставници срећу се са Видом Огњеновић, Иваном Нешић и Дејаном Алексићем.
- Замислите да можемо писца да питамо све што нам није било јасно или што је код нас изазивало недоумице док смо читали његова дела! Та жеља се овог пута остварила Јоји и Виду, а верујемо да су их питали понешто од оног што занима и друге петаке. Тако нам Ивана Нешић објашњава шта значи реч маљутак. И онда објашњење речи није само белешка на маргини књиге већ цела мала прича, у којој сазнајемо нешто ново о познатим јунацима. Роман Зеленбабини дарови ту је да бисмо га прочитали и доживели на свој начин, али је разговор са Иваном отворио нове погледе на њега, скренуо пажњу на нека места која нам „на прво читањеˮ можда нису привукла пажњу – објашњава Катарина Милошевић, уредница у Издавачкој кући „Klett“.
Према њеним речима, сви писци са којима се разговарало откривали су шта су волели да читају кад су били деца, зашто су им приче и читање били важни и зашто су им важни данас.
- То нам показује да су нам они слични, да сви волимо приче јер нас воде у авантуре, јер у њима откривамо необичне или обичне ликове, јер путујемо на нова, стварна или измишљена, места. Оно што је код писаца посебно то је што они стварају приче. Ивана Нешић, Вида Огњеновић и Дејан Алексић дозволили су нам да завиримо у њихов свет прича, да сазнамо шта највише воле да пишу, како пишу, како живе њихове приче... – каже Милошевић.
На веома интересантан начин Вида Огњеновић нам представља своју сапутницу у Путовању у путопис, нашу познату књижевницу чија дела је читала као дете. Реч је о Исидори Секулић, чија прича Буре се налази у читанкама за 6. разред, па је ово својеврсна најава онога са чим ће се сусрести будући шестаци. Осим тога, Вида Огњеновић најављује и своју драму Кањош Мацедоновић, подстичући ученике да је прочитају у 7. разреду.
Писац Дејан Алексић: Да ли свака прича има само један крај или их може имати више?
Будућим читаоцима обраћа се и Дејан Алексић, говорећи о свом роману Ципела на крају света, који се налази на списку лектире за 6. разред. Овај писац на занимљив начин подстиче децу да маштају, па можда једног дана и сами да се опробају у улози писаца, а дарује им и своју интерпретацију песме Знатижеља.
Писци могу да нам кажу и нешто о себи: да ли су били знатижељни као деца, како су превазилазили проблеме (разочарања) са којима се сви сусрећемо у детињству. На тај начин писци престају да буду само нека имена и фотографије у читанкама и постају наши „велики друговиˮ, који нас разумеју и са којима можемо да се дружимо како кроз њихова дела, тако и у разговорима – закључује наша саговорница и додаје да и форма ове рубрике, која је осмишљена тако да подсећа на разговоре који се воде на популарним друштвеним мрежама, веома блиска данашњим генерацијама.
Препоручујемо
ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана
РУСКА Спољна обавештајна служба (СВР) наводно је разматрала планове за утицај на изборе у Мађарској, укључујући и инсценирање атентата на премијера Виктора Орбана, у циљу јачања подршке Орбану, показује интерни документ до којег су дошле европске службе безбедности, пише данас Вашингтон пост (WП).
21. 03. 2026. у 13:35
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
Шта је заправо реaктор Димона, најстроже чувани израелски објекат - где свега има, а Израелци све строго крију? (ФОТО)
У балистичком ракетном нападу на Димону, град на југу Израела, повређено је 47 људи, који су запослени у болници. Већина повреда је узрокована шрапнелима, према израелској служби за хитне случајеве Маген Давид Адом. Димона се налази око 13 километара од нуклеарног истраживачког центра Негев.
21. 03. 2026. у 21:44 >> 22:08
Коментари (0)