УЧЕ ДА "ВОЗЕ" ДРОН: Ваздухопловна академија једина школа на Балкану у Европском пројекту

ВАЗДУХОПЛОВНА академија је већ закорачила у будућност. Ова образовна установа једина је школа на Балкану укључена у програм Фондације "Темпус" и "Еразмус плус" пројекат ЕУ - Safe Drones Over Safe Environment.

Полазници и професори Ваздухопловне академије, Фото Н. Скендерија

Будући "ваздухопловци" и њихови вршњаци из Италије, Турске и Шпаније уче да склапају, расклапају и управљају дроновима, користе мултиспектралне камере и помажу агрономима у праћењу раста и третирању пестицидима одређених пољопривредних култура и воћа, али и у заштити животне средине.

Према речима др Данијеле Манић, организатора међународних програма сарадње Академије и координаторa пројекта, иницијатива је потекла из наше школе која је, по одличним идејама, "стари зналац" европских партнерских школа.

- Најзначајније што овај пројекат чини ако не јединственим, онда свакако међу најбољима јесте примена наученог у животним условима - истиче професорка Манић.

- Учимо много сви заједно. Веома је важно што се, кроз сарадњу са школама из других држава, стварају и додатни бенефити и отварају нове могућности. Дронови су дефинитивно будућност, а у складу са политиком да Академија школује најквалитетнији кадар за потребе ваздухопловства и постане лидер у овој области у нашој земљи, а и ван њених граница, од септембра ћемо имати дронове као изборни предмет на појединим образовним профилима.

У тиму су и професори Владимир Николић, Александар Старчевић, Драгољуб Живановић и Дејан Црноглавац. Они су, заједно са делом ђачке екипе, у новембру прошле године боравили у Анталији, где су са колегама и ученицима са Сардиније и  из Севиље и практично радили са дроновима.

- Ученици су имали задатак да сниме воћњак дроном мултиспектралном камером и добијени снимак очитају помоћу специјално израђеног софтвера - наводе они. - Анализом заснованом на праћењу боја они си дошли до података да ли је биљка кренула да се суши, има ли довољно воде, да ли је угрожена одређеном врстом болести. На основу те "дијагнозе", инжењери пољопривреде дају инструкције које врсте и количине препарата треба да се користе у третирању биљака у воћњаку. По њиховим упутствима, ваздухопловци ангажују агродронове, који могу носити препарат којима се третира воћњак.

Према добијеним подацима, ђаци праве мапу и план лета како би био третиран само део воћњака са одређеном количином препарата. Оваква примена дрона представља новину, не само на нашим просторима. Ученици се обучавају на дроновима вредним од неколико стотина до више десетина хиљада евра, а за скупље моделе користе се симулатори. За "пилота" дрона не постоји сертификат, а "дозвола" за узлетање је потврда о положеном испиту о познавању прописа у Директорату цивилног ваздухопловства.

Како истиче професорка Манић, по завршетку пројекта следеће године, биће урађени веб-сајт и скрипта са радовима ученика на језицима свих земаља које су учествовале у пројекту, која ће моћи да се користи у настави. Енглеска верзија "уџбеника" биће доступна у свим ваздухопловним школама у Европи.

ЂАЦИ ГОСТОВАЛИ У ТУРСКОЈ

Матуранти Лука Јелен, Милош Величковић, Емили Ташко, Теодора Живковић и Валентина Гверо упознали су се са колегама из других земаља у Анталији. Друга група ученика путује на Сардинију почетком априла, а на јесен у Севиљу. Следеће године следе узвратне посете.

Како су нам испричали ученици, партнерска школа у Турској основана је тек пре пет година, а што се тиче опремљености, на истом су нивоу.

Наши професори угостили су у фебруару колеге из Италије, Шпаније и Турске. Гости су се упознали са знаменитостима престонице, посетили тренинг-центар академије у Вршцу, Министартво просвете и Директорат цивилног ваздухопловства.

Др Данијела Манић, Фото Н. Скендерија

УНАПРЕЂЕЊЕ ЛЕТЕЛИЦЕ

Како би унапредили безбедност дрона, ученици су уградили сигнализациона светла за спречавање судара, светло за снимање терена у ноћним условима и звучник, јер се у пракси показало да грабљивице нападају дрон у лету. Предлог је био и да летелица има једну ампулу са пеном, која, кад се испали, обавије летелицу и она може безбедно да слети.

У плану је била и уградња кочећих падобрана, али се од тога одустало, јер је испитивањем утврђено да би успешност приликом њихове употребе била тек 40 одсто.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ПРЕМИЈЕРКА БРНАБИЋ У ВРШЦУ: Ваздухопловна академија потписала меморандум о сарадњи са Ербасом

15. 03. 2022. у 13:06

Друштво

2 11

ЕВРОПА ЋЕ У ВРШАЦ "ЛЕТЕТИ" ПО ЗВАЊЕ: Репортер "Новости" у нашем јединственом тренинг-центру за ваздухопловце

16. 01. 2022. у 12:00

Друштво

1 2

ПИЛОТИМА ЗАГАРАНТОВАН ПОСАО: Ружић у посети ваздухопловној академији

25. 11. 2021. у 14:06

Образовање

0 0

ВАЗДУХОПЛОВНА ДОБИЈА ДОМ УЧЕНИКА: Планирана изградња објекта у близини школе

12. 10. 2021. у 11:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације