КАМЕРА КАО ИГРАЧКА: Треба да умиремо природном смрћу

Весна Пантелић

22. 05. 2021. у 11:10

ФИЛМ "У име оца и сина", који је Божидар Николић режирао и написао сценарио са Жељком Мијановићем, а снимио на Цетињу је против рата, а парадоксално, сниман је 1999. током НАТО агресије на Југославију.

КАМЕРА КАО ИГРАЧКА: Треба да умиремо природном смрћу

Фото: Архива "Новости"

Бота у филму прати хронологију распада СФРЈ, од десетодневног рата у Словенији, па до бомбардовања. Он је увече, 24. марта 1999, слетео последњим авионом у Подгорицу, када су прве НАТО бомбе пале на само 150 метара од њега, пожелевши му "добродошлицу". Одмах је знао како ће снимити бомбардовање у филму, јер га је гледао сопственим очима.

Тему за филм је пронашао на сахрани ујака у Никшићу. Погледао је породичну надгробну плочу и видео да је од 12 сахрањених, само један умро природном смрћу, док су сви остали погинули у ратовима.

- И тај један био је инвалид, рањен у Мојковачкој бици - зборио нам је Николић у августу 1999. - Замислио сам се над чињеницом да тако завршавамо живот и пожелео да умремо природном смрћу. А не од ножева, метака, бомби и свих тих чуда. Волео бих да овај филм разуме мој народ. Моја мајка је имала обичај да каже: "Божидаре, зар не видиш да је овај народ ухватило ћорило?" Овај народ треба да отвори очи, да види, схвати, да бира оне људе који, када нешто кажу и обећају, испуне то обећање. Зато верујем да је ова врста филма драгоцена за наше људе, да погледају себе и из неког другог угла, па виде јесу ли грешили, да ли су и они допринели свему што се дешава.

Мелодија "Волимо те отаџбино наша", провучена кроз филм, дочекана је смехом, аплаузима и звиждуцима на 34. Филмским сусретима у Нишу, као и коментар РТС, емитован током рата и посвећен "америчком ђубрету Солани".

- Нисам правио филм да би се публика смејала - наглашавао је Бота, додајући да су се његови филмови увек бавили критиком власти. - Сократ је људе који не знају шта је политика називао идиотима. Да не бих био идиот, и ја се бавим тиме у мојим филмовима. Жеља ми је да на тај начин, неким људима који то знају мање од мене "отворим очи", да виде нешто што и ја видим, да спознају исполитизираност наших живота.

"ПРОФЕСИОНАЛАЦ" ПИСАН ЗА РЕДФОРДА

ДУШКО Ковачевић ми је предложио да поново заједно радимо филм, као што смо радили "Балканског шпијуна" - испричао је почетком двехиљадитих Бота. - То би требало да буде "Професионалац", његова позната позоришна представа. Сценарио је писао за Роберта Редфорда. Међутим, тако како га је он написао, био је много скуп. Предрачун је износио 35 милиона долара. Чак ни Роберт Редфорд то није могао да исфинансира. Душко је вољан да поједностави и појефтини причу.

На питање да ли му је као филмском ствараоцу схватљива упорност Запада да војном силом укроти или сруши један систем, одговорио је:

- Не може човек који иоле мисли и размишља, да не буде огорчен и не осуђује њихов начин да промене систем тако што ће уништавати мостове, куће, путеве и невине људе који су немоћни да се бране. Не могу да разумем ту њихову "хуманитарну" акцију, која ми делује као видео-игрица, у којој бездушни људи бацају тоне експлозива, да би потом "великодушно" признали да су промашили. Сигуран сам да су изабрали погрешан пут. Јер, како Његош каже: "Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовештвом".

Мада се читавог живота трудио да не припада било коме, осим културном простору читавог света, Бота је говорио да би се најрадије сврстао у ону стару велику Југославију:

- Много година је била моја да би сад одједном престала да буде. Још осећам физички бол што је нема, што се распала, што су је неки људи разбуцали, и то немилосрдно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)