СТВАРАО ЈЕ ЗЛАТНЕ ФИЛМСКЕ ПРИЗОРЕ: Кинематографија је много изгубила одласком Божидара Боте Николића (1942-2021)

Б. ЗЕЧЕВИЋ

13. 05. 2021. у 21:33

Напустио нас је истанути филмски уметник Божидар Бота Николић, директор фотографије у филмовима "Ко то тамо пева" и "Маратонци трче почасни круг" Слободана Шијана, "Пад Италије" Лордана Зафрановића, "Игмански марш" и "Идемо даље" Здравка Шотре, "Хало такси" Власте Радовановића, "Још овај пут" Драгана Кресоје, "Професионалац" Душана Ковачевића, "Бештије" Живка Николића (Златна арена за камеру у Пули 1978) и "Живот је леп" Бора Драшковића (Златна арена за камеру у Пули 1985) и многим другим, домаћим и страним, као и редитељ филмова "Балкански шпијун" (Златна арена за режију у Пули 1984. са Душаном Ковачевићем), "Тамна страна Сунца", "Три карте за Холивуд" и "У име оца и сина".

СТВАРАО ЈЕ ЗЛАТНЕ ФИЛМСКЕ ПРИЗОРЕ: Кинематографија је много изгубила одласком Божидара Боте Николића (1942-2021)

Архива

- Да није било Душка Ковачевића, не би било ни Шијана, ни мене, ни свих тих фантастичних ликова које су играли наши глумачки великани, ни награда. Сва та ремек-дела је он написао, а ми смо само реализовали. Желим да поменем још једног великана југословенског филма, Живка Николића. С њим сам радио свој први, а и његов играни филм, антологијске "Бештије" - говорио је Бота Николић у једном интервјуу за "Новости".

Николић је био водећи српски сниматељ чија се фотографија препознавала по изузетној експресивности и визуелном рафинману, мајстор организације филмског поља и композиције слике.

Био је добитник награда за животно дело Удружења филмских уметника Србије и Фестивала филмске камере у Битољу ("Златна камера"), члан бројних професионалних удружења и делегат филмских уметника у Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ).

Архива

- Имао сам срећу што сам увек сарађивао са сјајним редитељима и ауторима, и што сам одмах почео са наградама. Зато желим да дам један савет младим колегама - ако воле свој посао, нека снимају без обзира на то да ли ће примити хонорар, пошто је финансијска ситуација у нашој кинематографији данас "сушна". Јер, касније се сва та снимања ипак негде саберу, поготову ако још испадну добра, и сав тај рад и посвећеност се и те како исплате - причао нам је Николић.

Рођен у Никшићу 1942, Николић је почео да ради на Телевизији Београд још шездесетих година прошлог века, током студија на Факултету драмских уметности, као асистент доајена српске камере Војислава Лукића, од кога је, према сопственим речима, "научио много више него на Академији". За Николића није било тајни у филмском послу, познавао је до танчина цео стваралачки процес и био драгоцен сарадник низу истакнутих домаћих и страних редитеља, омиљен међу колегама и пријатељима.

Из богате уметничке праксе Божидара Николића често се наводи да је управо он открио чувену холивудску звезду Бреда Пита. Николић као редитељ и директор фотографије био је ангажован у филму "Тамна страна Сунца" у Холивуду, 1988.

Архива

На кастингу за главну улогу било је преко 400 глумаца, од којих је Николић одабрао управо непознатог младог Бреда Пита. Иако су му за главну улогу предлагали неког другог, Николић је желео управо Бреда, који је у Николићевом филму остварио прву улогу у својој каријери, и то на снимању у Југославији.

КОВАЧЕВИЋ: ПРИЈАТЕЉИ ПОЛА ВЕКА

Ја сам од јутрос у неверици. Не могу да верујем да се то десило. Знао сам да је прошлог лета боловао од короне и да је имао последице. Када сам чуо да је преминуо, од тог момента седим и гледам у једну тачку. Покушавам да се надам да то није истина. Били смо пријатељи више од 50 година. Провели смо деценије у раду и пријатељству - рекао је, за "Новости", Душан Ковачевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)