ИНТЕРВЈУ - МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Хандке је на својој кожи добро осетио како је нама

Драгана Матовић

12. 05. 2021. у 12:00

УРУЧЕЊЕ Ордена Републике Српске и "Велике награде Иво Андрић" нобеловцу Петеру Хандкеу поново је узбуркало духове на Балкану.

ИНТЕРВЈУ - МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Хандке је на својој кожи  добро осетио како је нама

Фото В. Данилов

И то оне који су га и кад је добио Нобелову награду за књижевност "каменовали" и проглашавали персоном нон грата у неким градовима бивше Југославије. Док је у Вишеграду примио признање за допринос уметности, књижевности и истини о српском народу, босански медији говоре да је у град на Дрини поново дошао "националиста, фашиста који негира геноцид у Сребреници, па и Босну и Херцеговину".

Како ове оптужбе коментарише академик и песник Матија Бећковић, који је, такође, био гост у Вишеграду?

- Што би рекао данашњи окупатор: "Фокусирајте се на позитивно!" Не фокусирајте се на те пропратне сплачине - каже Бећковић за "Новости".

ГЕТЕ И ХАНДКЕ

Гете

Највећи међу Немцима
Написао је да нигде
У светском песништву
Осим у српској поезији
Није наишао да звезде разговарају

И да народ који има такву поезију

Заслужује бољу историјску судбину

Кад је два века касније

Исфињени син немачког језика
Петер Хандке
Поновио то исто
Само тише
Узели су му Гетеову награду
И каменовали га
У Немачкој
И по целом свету
Чак и у Србији

Јер беше зашло

Сунце духа и поезије

(Из књиге "Мојих 80 - Портрети")

- Што не би пропустили да кажу данашњи млади људи - то је већ досадно. Према томе, фокусирајмо се на позитивно: "Живео Петер Хандке!" Он није први нобеловац који је проглашен за највећег кривца. Пре њега је то био Иво Андрић, за кога је речено да је Босни направио више зла него све непријатељске војске. Нису у Вишеграду случајно прво срушили Андрићев споменик. Кустурици приговарају да је правио град на месту злочина. А да је тражио неко место у нашој земљи где није било злочина, нашао би га једино на небу. Лако је Чомском, Пинтеру, Де Ниру, Бобу Дилану, Солжењицину, Хандкеу да буду на страни Србије, јер је њихово дело неоспориво. Проблем је са онима без дела који не смеју да ризикују.

ТРИЈУМФ КЊИЖЕВНОСТИ НАД ПОЛИТИКОМ

ДА ли сте се ви и Хандке у разговорима дотицали и књижевних и националних тема?

- Додељивање Нобелове награде Хандкеу био је највећи тријумф књижевности над политиком у нашем веку. Можемо рећи да се не зна ко је ту кога више наградио, Нобелов комитет Хандкеа или Хандке Нобелову награду која је почела да тоне у политику и заборавља лирику. Зато смо овај пут говорили искључиво о поезији.

Да ли сте са Хандкеом разговарали о томе зашто је, како је рекао, "упркос јаким ветровима који су били против тога" дошао да прими награду?

- Хандке не оставља утисак човека који се двоуми. Нисам срео спокојнијег човека који све разуме, и са ветром и без ветра. За њега су исто речи, звуци, боје и мириси. Ритам му је битнији од свега осталог, а књижевност - почетак и крај. Рекао је и да своје читаоце поштује више него себе. Предложио је да, ако не можемо да разговарамо о нечем другом, можда бисмо могли о природи, о звуцима и мирисима. Боја, звук, мирис су речи његовог језика. Учинило ми се да му је звук ветра дражи него речи. Сад кад сам га боље упознао, рекао бих да га је ветар привукао и био разлог више да дође. Једини од нас који смо тамо били, поранио је и сам сатима лутао по околним брдима.

Фото В. Данилов

Како он реагује на оптужбе којима га његови непријатељи обасипају?

- Хоћете рећи како реагује на опорочавања, аброве и интриге. То је миљама далеко од њега и његовог живота. Није згодно кад неког зовеш у госте да му главу пуниш блатом. Чак и кад је приморан да чује неку од тих пакости више га занима њихов ритам него њихов садржај. Он је Миле коме гори цигара док иде лајковачком пругом. Прву реч коју је изговорио кад смо се поздравили била је - дугачка је лајковачка пруга. Као да је у Милету препознао себе, а у Милетовој шетњи лајковачком пругом и своја путовања по белом свету. Иде "Миле лајковачком пругом" је песма о Хандкеу.

ОЗБИЉНО И ГОСПОДСТВЕНО

- ОНО што је Кустурица у Андрићграду приредио гостима по озбиљности, висини и господству не може се мерити ни са једном другом културном манифестацијом - каже Бећковић.

- Оно што се чуло у Андрићевом институту не може се чути ни са једне друге катедре ни на Универзитету ни у Академији ни у било којој другој културној институцији.

Недавно сте изјавили да је Хандке у тој песми пронашао своју веру?

- Тај мотив заслужује озбиљну књижевну студију. Није ни сам Хандке до краја распаковао шта је ту нашао. То је велика метафора којој је додао своју харизму. И не може се начудити како се ми веселимо певајући ту тужну песму.

РАЗГОВОР Књижевници у Андрићграду, Фото Н. Јанковић

Да ли вам је открио зашто је одлучио да буде сапатник српског народа?

- Да нам разбије страх, потрудио се да буде демонстратор и већи Србин од многих од нас. Зна он добро како је нама кад ни њега нису могли заобићи. А како је Србима, уверио се он сам на основу сопственог искуства. Бестелесан и бешуман осетио је на својој кожи шта је Србија. Као краљ који се облачио у рите и ишао кроз народ да чује шта ко мисли.

Шта је то Хандке чуо?

- Као у сваком правом другарству, изгледа да је наишао баш кад се Миле шетајући лајковачком пругом изненада нашао у неприлици, па му је притекао у помоћ нико други ни мањи него Петер Хандке, који је у тој песми нашао разрешилицу коју је тражио у својих педесет романа.

Зашто се сви сапатници српског народа, међу њима и Хандке, оптужују да су фашисти, националисти...?

- Често је разлог свему што је дан исувише дуг, а обавеза премало, па људи немају паметнијег посла. Чини ми се да и та забава полако излази из моде и да тако нико озбиљан не мисли и не говори. И буџети су за ту врсту делатности све тањи.

Да ли је Хандкеа "Нобел" променио?

- Видно се угојио. Једва хода. Не може прећи пешке ни 100 километара дневно. Као и све у наше време, и овај велики културни догађај на отвореном био је затвореног типа. Можда би било још најбоље да нико није знао да ће Хандке доћи, као што би се, да није било хајке, могло закључити по нашим медијима.Човек би помислио да је Србима то већ мало досадило. Жељни су неких других садржаја. Преко главе им је тих проклетих нобеловаца. Мада ми интуиција већ сад шапуће да ће посете Хандкеа Србији у неким будућим временима прећи у легенде о човеку који је туда пролазио и где је све застао.

Хоће ли се препричавати и како је обукао дрес Партизана и постао навијач црно-белих?

- Немојте ми стајати на муку. Ћераћемо се још. Али није чудо кад су се у то умешали партизановци Милорад Вучелић и Кустурица...

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)