ПОГЛЕД ИСКОСА - Недосањани сан Маријане Ракићевић

Дејан Ђорић

11. 05. 2021. у 18:13

У ГЕНЕРАЦИЈИ нових цртача и сликара српске фантастике, те жилаве и раскошне биљке, Маријана Ракићевић (Чачак, 1992) појавила се као једна од оригиналнијих.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Недосањани сан Маријане Ракићевић

Фото Приватна архива

Ликовни свет ове сликарке крајње је самосвојан, она ништа не дугује великим претходницима из групе Медиала, на које се многи међу њеним врсницима ослањају.

Није никакав епигон, већ храбро гази врлетима маште, уз сву личну скромност која је краси.

Наоружана тим неопходним врлинама, кренула је у духовну авантуру, у тамни вилајет имагинације, у њен унутрашњи свет визија којим царују отмене али замрачене, крхке и нежне, али опасне и нимало наивне фигуре. Насупрот канонске, староегипатске, грчке и византијске лепоте, поједини велики или храбри уметници развијали су ирационалну лепоту, путујући њеним непрегледним пространством. Ирационализам ове младе уметнице хрли ка пољима интуиције, тамо где је за цртеж неопходно само "неговање унутрашњих биљака", како каже легендарни цртач Урош Тошковић. Из тог "цвећа зла", из опојног мака бога Хипноса, цветају визије и сновиђења Маријане Ракићевић, израста зачудни, онеобичени, измаштани свет линија, сенки, фигура и ликова. Њена фантастика је интуитивна, отворена ка унутрашњем сазнању.

Она јасно разазнаје и дефинише карактеристике фигура, увек су личности а не општи типови, прецизно цртачки и ликовно одређене у смислу студије и дорађености уметничког поштења које започиње са германском школом. На граници гротескног, које је најпре фантастично, али никада карикатурални, живе њени ликови, мадоне и кавалири из сенке. Уместо канонске, иконичке, она истражује слободну, неспутану, ирационалну лепоту заумног света, оног иза физике и дана, из царства метафизике и ноћи, када границе светова попуштају а несазнатљиво се јасније указује. Уметница каже да својим радом истражује пре свега сопствену подсвест. То су оне, како би рекао један други велики сликар разуздане маште, "вести из несвести". Маријана се креће грацилно по њему, убире цветове финих сновиђења, смело залази у ирационализам са његовим сопственим законима, законима ноћи.

Окултни свет такође има своје светлости, а то помињемо зато јер свет ове цртачице и сликарке опстоји на немогућој граници између светлости и таме, линије и боје, лица и маске, лика и огледала, готике и барока, анђеоског и демонског. Нове у њеном раду нису само метаморфозе, унапређење у правцу магијског принципа претворбе, за који зна ликовност као и књижевност, већ и агломерације, здрузгавања, гомилања форми из којих зрцали понеки чист, јасан и леп лик. Као да све то није ништа друго до имагинарни покушај повратка у јаје, у савршенство, коју често представља, у идеално природно и космичко стање, ни спавања нити буђења, у недосањани сан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)