ВИДЕЋЕМО СЕ У БЕОГРАДУ 10. НОВЕМБРА: Бела Маврак, један од три платинаста тенора оркестра Андреа Ријуа, из Келна за "Новости"

Богољуб Грујић

06. 05. 2021. у 10:14

"ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ" су симбол Београда, мојих студентских дана и зато сам поносан и посебно надахнут, што ћемо се ускоро поново дружити и заједно уживати! - каже један од три платинаста тенора чувеног оркестра "Јохан Штраус", који води планетарно познати маестро из Мастрихта Андре Ријуа.

ВИДЕЋЕМО СЕ У БЕОГРАДУ 10. НОВЕМБРА: Бела Маврак, један од три платинаста тенора оркестра Андреа Ријуа, из Келна за Новости

Фото приватна архива

Већ почетком октобра, ако епидемиолошка ситуација дозволи, магични театар чаробне музике, како називају оркестар "Јохан Штраус", са светски познатим тенором са ових простора Белом Мавраком, креће у нове походе широм света.

- Најпре смо у Чилеу и Уругвају, наравно уколико процес вакцинације ухвати добар ветар.

ТАНДЕМ Бела наздравља Андреу, Фото приватна архива

Израел и неколико везаних концерата у Тел Авиву су већ сада потпуно извесни, а неизмерно ми је драго што је и Београд 10. новембра означен зеленим. Србија је једна од земаља у којима вакцинација иде задивљујућом путањом и ту ћемо започети малу балканску концертну трилогију, Београд, Скопље и Софија - каже Бела Маврак, Зрењанинац из села Михајлово.

ПРЕДЛОЖИО "ТАМО ДАЛЕКО"

Звуци песме "Тамо далеко" на српском језику и дан-данас леде крв у жилама свих који су је на претходном београдском концерту слушали у извођењу оркестра Андреа Ријуа и Беле Маврака, који је чувеном виртуозу, на његову опаску да мора да се изведе нешто локално, карактеристично, предложио баш ову песму, у ритму препознатљивих валцера "Јохан Штраус" оркестра.

Рођен је у Бадену крај Беча, одрастао у Банату, одскора становник Новог Сада и вечити заљубљеник у Београд и менталитет српских ратника, предака, научника и величина, које су ове просторе, прославиле и данас га славе, свуда по свету.

Документарац Снимање филма "Мој пут према Новом Саду", Фото приватна архива

Са петнаестогодишним стажом незаменљивог члана чувеног оркестра и преко 1.500 концерата, уз три деценије дугу каријеру, Бела Маврак свакако заслужује елитно место у категорији уметника, великана, које је сам поменуо, а који су и те како битни за Србију.

- Јесенас, због короне нисмо имали среће, београдски концерт је отказан, али у сећању ми је први наступ у "Арени" са Андреом Ријуом и онај на Ташу, пред 25.000 душа, поводом 60 година РТС-а, 2018. на позив мог друга са факултета, диригента Бојана Суђића - присећа се Бела.

Са очеве сахране на концерт

Две године након смрти мајке и 50 година складног брака, 8. марта прошле године, у Михајлову, малом селу надомак Зрењанина, Бели је преминуо отац, а он је 10. имао заказан концерт у Тампи на Флориди са Андреом Ријуом, који му је џентлменски препустио одлуку шта ће и како.

Из поштовања према маестру, Бела је надљудском енергијом успео да се укрца на први авион за Београд, присуствује сахрани оца и исте ноћи, преко Франкфурта, одлети за Америку и стигне и пева на концерту осам својих песама.

Велика жеља мастер професора на универзитетима у Лими, Хавани, Темишвару и Новом Саду је наступ са војвођанским тамбурашима оркестра РТВ и Александром Дујином, на тргу у центру Зрењанина, пред 50.000 људи.

- То је моја велика жудња, надам се да ће се остварити следећег, или тамо неког скоро долазећег лета, када мој град, окупан златним укусом пива, најлепше мирише на срећу - каже пунокрвни Војвођанин, кога су након смрти Ђорђа Балашевића и смањене концертне активности Звонка Богдана, многи прогласили за њиховог наследника, "Мику Антића војвођанске музике и тамбурашког мелоса".

УСПОМЕНЕ Са оцем, Фото приватна архива

Бела Маврак је новогодишњим шоу-програмом за РТВ, на најлепши начин то потврдио и, како каже, само делимично се одужио Новом Саду, граду којем дугује концерт под отвореним небом, поводом титуле Европски град културе, који је због епидемије пролонгиран.

Милић од Мачве на бувљаку

- Чудесна коинциденција, 1989. као студент сам певао у галерији САНУ. Сећам се у првом реду, у одори грчког филозофа, седео је Милић од Мачве и уживао. А онда, 30 година касније, на бувљаку, на улици у Мастрихту, један Белгијанац, који појма није имао чија је, понуди ми његову слику "Чудесна улица" - прича Бела, уз напомену да је успео добро да обори цену и купи слику која му је драга и заузима почасно место у његовој збирци, у стану у Келну.

"Мој пут према Новом Саду" документарни филм чији делови су већ снимљени, биће специфично обележје каријере Беле Маврака, у продукцији РТВ, а његову премијеру уметник са усхићењем очекује.

- Почаствован сам, велики Андре Рију, мада то ретко и нерадо чини, пристао је да говори о нашем пријатељству и дугогодишњој сарадњи, и филму, чија прича ће тећи као река, а све почиње из замка једног од три мускетара, Д'Артањана из 15. века, у којем Андре живи у холандском Мастрихту - каже Бела.

Прича преко Келна и Рајне, иде ка Бечу, у којем је рођен, чувеног дворца Шенбрун и Дунава, до Будимпеште и Петроварадина, где је чувени принц Савојски савладао Турке. Наставља до куће Милеве Марић, прве Ајнштајнове супруге, тениског терена на којем је тренирала и свет покорила Новосађанка Моника Селеш и Николајевске цркве, где је први пут певао са хором покојног професора Слободана Бурсаћа, који га је научио шта је хармонија и контрапункт и најзаслужнији је за његову каријеру.

ПИСМО ЈЕХУДИЈА МЕЊУХИНА

Алберт Ајнштајн и чувени виолиниста, лорд Јехуди Мењухин, значајни су за ову причу, због надахнућа и фасцинације, чудесне повезаности. Супруг Милеве Марић је био на првом концерту тада дванаестогодишњег вундеркинда, а онда је Бела Маврак, на почетку своје каријере, имао част да концертира са славним виолинистом, Мењухином, који је последње писмо, неколико недеља пред смрт, написао управо њему и захвалио му на сјајном певању.

Након што је рођен у Бадену, бањи крај Беча, у којој су живели родитељи његове мајке Јулијане, заједно са оцем Белом и мајком, сели се у Зрењанин, где је детињство провео у Његошевој, како сам каже, интернационалној улици, у којој су живели Румуни, Мађари, Словаци и причало се на свим језицима. Тренирао је бокс код чувеног олимпијца Звонка Вујина, али је захваљујући упорности своје мајке, која је познавала професора Слободана Бурсаћа, убрзо ринг заменио светлима позорнице и почео да раскошни тенор презентује са хором "Јосиф Маринковић", а касније и као студент у Београду, Италији, Келну.

- Отац је предавао биологију, мајка српскохрватски језик, желели су да завршим студије и стекнем академско звање. Упоредо са медицинском школом, завршио сам нижу музичку и ту негде преломио да је платинасти тенор, и то да постанем један од славне тројице, мој животни сан, који ми се, на срећу, остварио.

Своју супругу, Кубанку, упознао је на аеродрому у Хавани, била је преводилац у пратњи кубанског министра културе. Емоције су се спојиле на први поглед и како поносно истиче супруга која говори седам језика и која је сада менаџер једног хотела у Келну, на шпанском је рекла "да".

- Често одемо на ћевапе у Дурен, место где је некада живео мој ујак, Јосиф Лукенић, пионир џеза и члан оркестра тадашњих радио-телевизија Београд и Нови Сад.

Комуникативан, расположен и увек насмејан, са поруком да обожава да публици гледа право у очи, јер је пола тенор а пола шоумен, Бела обожава слаткасте разговоре о обичним стварима на бувљаку у Мастрихту, италијанском ресторану у Келну, у центру Новог Сада или Зрењанина, сокаку у Михајлову, где од бројне родбине, међу живима, још има тетку и једног ујака.

Отворени, срдачни разговори са обичним људима, уливају му додатну енергију, без обзира на то да ли се говори на мађарском, српском, италијанском, шпанском, енглеском, немачком језику...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (0)