ОД ПОЛОНЕЗЕ ДО РЕВОЛУЦИЈЕ: Преводилац Новица Антић, један од добитника Награде града Београда

В. СТРУГАР

05. 05. 2021. у 14:14

ПРЕВОДИЛАЦ (и управник Атељеа 212) Новица Антић већ четврт века српској читалачкој и позоришној публици представља руске савремене драме: за превод антологије "Велика (пост)совјетска енциклопедија - Николај Кољада" ових дана добио је Награду града Београда у области књижевног и преводног стваралаштва.

ОД ПОЛОНЕЗЕ  ДО РЕВОЛУЦИЈЕ: Преводилац Новица Антић, један од  добитника Награде града Београда

Фото Архива

Антић је за своје преводе већ освојио наша највиша признања ("Милош Ђурић" и "Јован Максимовић"), "његове" драме играју се од Суботице до Грачанице, а Кољада је (захваљујући Антићу) у Србији постао готово домаћи писац и, како сам изјављује, преко београдских сцена представио се европској позоришној јавности. Данас, три деценије касније, један је од најугледнијих и најизвођенијих руских писаца у Европи.

- Имам већ три антологије руске савремене драме, али никада нисам направио избор из драма Николаја Кољаде који је један од њених родоначелника. Сада сам се одлучио да из тог, заиста великог опуса, одаберем десет драма које су, по мом мишљењу, најрепрезентативније - каже на почетку разговора Новица Антић.

ИЗБОР ДРАМА

НАШ саговорник одлучио се за Кољадине комаде "Мурлин Мурло", "Праћка", "Кокошка", "Полонеза Огинског", "Шупљи камен", "Виолина, даире и пегла", "Бајка о мртвој царевој кћери", "Лажљивица " и "Велика совјетска револуција". Ова последња, инспирисала је Антића и за назив антологије, објављене у издању "Цептер бука".

- Ја сам додао ово "пост" јер сматрам да је он својим делом, на драмски начин, најбоље описао последњи период СССР и то постсовјетско време: време транзиције,огромних промена у земљи, али и оних које су дубоко дирале и дирају животе свих људи. Тај период још увек траје, као што траје и код нас.

На питање шта Кољаду издваја у односу на друге, бројне и такође успешне савремене руске писце, Антић одговара:

Фото Танјуг

- Он објављује од почетка деведесетих, дакле, више од три деценије. Његове драме су прошле тест времена, што је у уметности најбитније. Већ трећа генерација редитеља, глумаца и драматурга чита Кољадине комаде и поново их тумачи, сад већ у другим друштвеним, културним и моралним приликама. И поново се изводе. Ево, скоро ми се јавио Паоло Мађели који у Немачкој управо поставља "Полонезу Огинског", која је написана пре скоро 30 година.

ЛЕОНИД АНДРЕЈЕВ

ДО сада је Антић превео седам драмских књига, а са романима, теоретским делима, укупно петнаестак дела.

- Никада нисам преводио класику, ако не рачунамо Леонида Андрејева, једног од најеминентнијих писаца "сребрног века".

Пре свега, зато што његове драме нису биле преведене код нас. Често су ми се обраћали издавачи са понудом да се поново преводе класици, ја према томе имам двоструки однос: схватам потребу да се "осавремени" језик у руским драмама, с друге стране имам обзирност према тим мојим заиста великим претходницима који одавно нису међу нама.

Кољада је родоначелник и Школе уралске драматургије, која се издваја у односу на остале по томе што се кроз обичне људе и ситуације критички осврће на све те друштвене промене, које су тада биле врло драматичне. А политички "ентузијазам" тог времена није дозвољавао критичност:

- Тачније, његова драма није добро пролазила у тим, још конзервативним круговима. Био је то период застоја совјетске драматургије: од Вампилова па до Кољаде (уз Петрушевску и Разумовску) које су се нашле негде између - није било великих писаца. Ова школа је утемељила једну критичку мисао, која је типично руска. Иде из човека, из ситуације и стања и кроз појединца даје слику друштва. У том смислу наслања се на велике претходнике као што су Гогољ и Чехов. Двојица класика никада није давала глобалну слику, него су кроз људе и ситуације осликавали друштво.

Новица Антић је и једини стални инострани члан Жирија за награду у области савремене руске драме Удружења драмских уметника Русије, којим председава велики руски глумац Каљадин.

- Ова организација обухвата сва професионална позоришта у земљи, а има једно велико одељење које се бави само савременом драматургијом. Најбоље драме свих конкурса, од Москве до Камчатке, на крају године долазе у Удружење и жири, од најбољих, бира најбоље. То је својеврсни драмски Оскар и најбољи начин да стимулишу своје савремене писце.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)