ФЛЕКА И СЛОБОДА: ЗРАЧЕЊЕ КРОЗ ВРЕМЕ: Ретроспектива посвећена Миомиру Грујићу (1954-2003) у салону МСУ и галерији "Ремонт"

Миљана Краљ

04. 05. 2021. у 09:24

НА улазу у Салон Музеја савремене уметности, у Париској улици, ових дана стоји један "Приговор савести". Као уметник, новинар и аниматор културе са статусом "јавног илегалца", себи је допустио слободу да га напише, само пет дана после октобарских промена 2000. године - Миомир Грујић Флека (1954-2003).

ФЛЕКА И СЛОБОДА: ЗРАЧЕЊЕ КРОЗ ВРЕМЕ: Ретроспектива посвећена Миомиру Грујићу (1954-2003) у салону МСУ и галерији Ремонт

Фото Б. Јањић

Обратио се јавности и савременицима "као појединац, без амбиција и претензија у наступелом грабежу за моћ, позиције и почасти". У њему је говорио у сопствено име у прилог ономе чему је посветио цео свој муњевити живот - освајању слободе и независног мишљења.

Фото Б. Јањић

"Шишмиш" и "Урбазона"

ОД оснивања Радија Б 92, крајем осамдесетих, Флека је радио послепоноћну емисију, који је, иако без директаног политичког контекста, брзо изазвала реакцију "структура" (омладинских и универзитетских комитета), због слободног изражавања и провокативне форме директног, непредвидивог програма. Редакција је успела да одбрани његов концепт, који је током деведесетих у легенду ушао као "Шишмиш". Истовремено, док су ратови и кризе мењале дух и материју Београда, покренуо је пројекат "Урбазона", који је, како је то приметио Срђан Ђиле Марковић, пишући текст поводом Флекине смрти истакао, представљао "највиталније трендове београдског сликарства, од нове фигурације до најрадикалнијих захвата постконцептуализма".

Овај својеврсни манифест, упућен "колективном човеку ове заједнице", кога је уметник дефинисао као жртву "линча и силовања" историјских, политичких и друштвениих околности последње деценије 20. века, увертира је за његову прву ретроспективну изложбу "Миомир Грујић Флека (1954-2003): Јавни илегалац", чији је аутор историчарка уметности и директорка галерије "Ремонт", његова блиска пријатељица Дарка Радосављевић Васиљевић. Један део поставке одвија се у Париској, мултимедијалан је и представља га као сложену стваралачку личност - ликовног уметника, аутора новинских прилога, радио-емисија, перформанса, незаобилазну личност београдске андерграунд сцене, док су у галерији "Ремонт", изложени његови актови.

Фото Б. Јањић

А управо се део ретороспективе у Салону МСУ налази надомак једног од "култних места" овдашње урбане културе, готово је иза угла од некадашњег клуба "Академија" ("Рупа"), кога је Флека сматрао својом досањаном утопијом, давајући му као дугогодишњи програмски уредник слику и тон, визуелни и звучни идентитет. Читав пројекат ретроспективе, којим се готово две деценије после смрти даје заслужени значај његовој изузетној кретивној појави, добио је име "Јавни илегалац", јер је себе и своју улогу, Флека управо тако доживљавао:

Фото Б. Јањић

- Уметник је јавни илегалац - говорио је. - Уметник као процес, зрачење траје без обзира на то да ли је запажено или занемарено. Бесмисао и апсурд, иронија и цинизам, одлике су актуелне стварности, и истовремено најбоља средства у раскринкавању и борби против такве стварности.

"Први разговор" 1984. , Фото Архива

Поставка у Салону, подељена је на три дела, од којих први носи име "Идентитет вс ауторитет" и инспирисан је Флекином изјавом, која се нашла и на чувеном, у његовом родном Шапцу, пре неку годину оскрнављеном муралу: "Ко тебе ауторитетом, ти њега идентитетом", а садржи текстове које је за живота објављивао, од оних сатиричних, у омладинској штампи, до натписа из времена када је био уредник часописа 4Ф, али и других, укључујући последњи "Приговор савести". У сегменту који се зове "Инстикт зона" су његове слике графике, илустрације, плакати, флајери, радови створени јединственим ликовним језиком који је спој "пећинског сликарства, религије рокенрола и једне надмоћне, вулканске експресије незапамћене на београдској сцени" (Срђан Ђиле Марковић).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)