ПЕСНИЧКА ОСОВИНА СВЕТА: Десет година од одласка Петруа Крдуа (1952-2011)

ПЕСНИК, преводилац, новинар, позоришни прегалац, Петру Крду је био више од тридесет година уредник и председник Књижевне општине Вршац, основане 1972. на иницијативу мага поезије Васка Попе, својеврсне организације писаца и љубитеља књижевности која је доказала да и мали град, вишејезични и вишекултурални Вршац може да буде најинспиративнија престоница поезије.

Фото Приватна архива

Пре десет година, 30. априла 2011, Крду се преселио у вечност да тамо организује најчудесније перформансе за своје књиге, мале бисере. Последњи његов перформанс "Капија од књига" је био 23. априла 2011. за Светски дан књиге, да би се за само седам дана, кроз ту капију, на свом бициклу "сиоран", упутио у небеске библиотеке, Стерији и Попи. КОВ је ове године у част свог дугогодишњег председника 23. априла обележио Светски дан књиге и ауторских права новом капијом од књига названом "Мој грађански шешир" према наслову једне његове песме и збирке изабраних песама.

Фото Приватна архива

Крду је на челу КОВ-а својим маленим-великим књигама подигао издаваштво на највиши ниво, придајући му готово мисионарску улогу. Деведесетих година по први пут од смрти "оца српске драме" Јована Стерије Поповића његова целокупна дела су видела светлост дана у едицији "Стеријана". По први пут су Стеријини "Родољупци" преведени и штампани на француском и енглеском, достојан подухват којег се нису пре КОВ-а прихватили ни значајни културни институти или много веће издавачке куће. И само то да је КОВ објавио, његов допринос српској и европској култури не би требало занемарити и лишити шире друштвене подршке. Књижевна општина Вршац је објавила и најбоље српске писце: Миодрага Павловића, Милорада Павића, Милоша Црњанског, Данила Киша, Николу Милошевића, Драшка Ређепа, Михајла Пантића, Јовицу Аћина, Давида Албахарија и многе друге. Светски писци су објављени у едицији "Атлас ветрова": Владимир Набоков, мање познат из руске фазе, али не и мање занимљив, Вислава Шимборска која је све своје књиге поклонила КОВ-у без надокнаде за ауторска права, Чеслав Милош, који је исто поклонио КОВ-у своје "Хронике", Д. М. Томас, Давид Гросман, Томас Ман, Марина Цветајева, Чарлс Симић, Тадеуш Ружевич, Ханс Магнус Енценсбергер, Никита Станеску и многи други ексклузивни наслови "одабраних за одабране". Када су времена на овим просторима кренула да посрћу у безумље, Крду није прихватио рушење културних и свих других мостова људске комуникације међу народима Европе, јер за њега је Европа кренула из дворишта Стеријине куће. Тада је (1986) дошао на идеју да оснује "Европску награду за поезију" захваљујући којој су најбољи песници Европе походили вршачке јединствене пределе, а град постао "песничка осовина света". Европску награду за поезију која данас носи име "Петру Крду" добили су највећи песници света: Хусто Хорхе Падрон, Вјачеслав Купријанов, Тадеуш Ружевич, Томас Транстремер (двадесет година пре "Нобела"), Ана Бландијана, Весна Парун, Адам Загајевски, њих 21, а прошле године наш знаменити песник Ото Толнаи који пише на мађарском, али и на српском.

Крду је био и новинар ангажован на Радио-телевизији Војводине, био је уметнички директор Професионалног румунског позоришта при НП "Стерија" у Вршцу, преводилац награђен најзначајнијом наградом за преводилаштво, "Милош Ђурић". Превео је са румунског двадесетак књига поезије, прозе и есеја, као и са српског на румунски, али и са француског, италијанског и словеначког. Аутор је десетак збирки поезије које су се са већим полетом појављивале после његовог одласка, чак шест, од којих две у КОВ-у: збирка изабраних и постхумних песама "Школа изгнанства", као и књига лирских есеја "Друга историја бића", а у Румунији где је за живота имао само две објављене збирке, током ових десет година објављене су му четири. Још 2013. култни часопис за културу "21. век", познат и признат и у Европи, издао је један број посвећен Петру Крдуу под насловом "Петру Крду песник Европе".

Фото Приватна архива

Затим збирка поезије у Букурешту 2015, у Клужу 2017, а последња пре неколико месеци у издању Румунске академије у Букурешту под насловом "Плач огледала". Поводом десет година од смрти Петруу Крдуа КОВ је издао нови број часописа "Ковине", 35. број који је посвећен Крдуу. У њему су прилози о песнику и његовом песничком опусу из пера најзначајнијих наших и страних писаца, књижевних критичара и новинара: Михајла Пантића, Иване Матијевић, Драшка Ређепа, Ане Бландијане, Јована Ћирилова, Тање Крагујевић, Васе Павковића, Александра Б. Лаковића, Флориана Копче, затим његове песме како оне објављене, тако и оне из заоставштине, два интервјуа од којих један са Сиораном, а илустрован је песниковим цртежима и фотографијама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације