ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОЧАРАВАЊЕ ТЕАТРОМ: Дејвид Ајвс: "Венера у крзну". Редитељ: Татјана Мандић Ригонат. Театар "Вук"
Опасне игре, у које спада и завођење, обично се зачине голотињом, која има ту моћ да ублажи озбиљност филозофско-драмског трактата на сцени. У неколико извођења драме Дејвида Ајвса (познат је истоимени филм Поланског из 2013), редовна појава је била нага Ванда Џордан, са укусом остављена у полусветлу.
Смештајући место аудиције за нови комад писца Томаса Новачека, који ће он сам и режирати, на празну сцену неког (рентираног) театра, Татјана Мандић Ригонат је логично и ефектно променила суштину Ајвсове драме о борби, која мења улоге доминантног и подређеног по правилима игре завођења, а не по психолошком или друштвеном положају учесника.
Томас Новачек (Милутин Милошевић) потпада под утицај глумице Ванде Џордан (Катарина Марковић), искрено убеђен да он режира представу о свевременој и свеприсутној богињи љубави, Афродити/Венери. Врло суптилном игром, која се одвија испод јарких потеза суровог надгорњавања мушко/женског и редитељско/глумачког конфликта око страсти и издаје, редитељка нуди потпуно другачију идеју, много истинитију од спретне Ајвсове заврзламе трагикомичног садо/мазо жанра: о стварној моћи театарске илузије, да претвори живот у уметност, а да онда, потом, ту магију прикаже као стварни догађај. Ова се вишеструка игра редовно одвија на позоришној сцени, она је у суштини сваког истинитог позоришног чина.
Катарина Марковић, као Ванда, блиставо је извела богатство емоција и трансформација, указујући на стварну трагику одступања од онога што нам, као идеју у уметности и животу, нуди природа. Њена Ванда (непотребно вулгарна у језику) са лакоћом је живела на празној позоришној сцени не само као стварна жена и као добра глумица, него и као симбол награде, или казне, коју је Новачек заслужио, тиме што је негирао природни поредак: да поштује дар, који му Афродита шаље.
Двоје изврсних играча у вечном плесу илузије и стварности, убедљив, спонтан, сликовит у својој редитељској и мушкој трапавости Милутин Милошевић и до краја тачна, животна и сценски чаробна Катарина Марковић успели су да одиграју и суровост огољавања интиме, најболнији феномен у уметности позоришта, а да своја тела понуде само као још један инструмент у стварању представе, радосне, гротескне, интригантне, иако би јој мало скраћивање само донело на убојитости.
Уз поменуте, Елио Ригонат, који је модерно превео драму и дао јој ауторски музички печат, Игор Коруга, кореограф, Мина Миладиновић, костимограф, и аутентична страст са којом гледалац и долази у театар учинили су "Венеру ..." истинитом, упркос црвеном шалу, који "глуми" самуровину из Казахстана. То је магијска моћ позоришне илузије, права тема ове позоришне представе.
Препоручујемо
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)