НЕЗАБОРАВНА СТВАРАЛАЧКА МОЋ МИЛОША ШОБАЈИЋА: Сећање на великог и јединственог српског и европског уметника (1945-2021)

Пише Дејан ЂОРИЋ

27. 04. 2021. у 10:30

ДЕЛО Милоша Шобајића потпуно се самосвојно појавило на српској и европској ликовној сцени и од почетних, чисто сликарских домета, проширило до скулптура.

НЕЗАБОРАВНА СТВАРАЛАЧКА МОЋ МИЛОША ШОБАЈИЋА: Сећање на великог и јединственог српског и европског уметника (1945-2021)

Фото: Танјуг

Шобајић је особеније од других поставио унутар фигурације (коју никада не изневерава) питање анализе садржаја, деформације и деструкције као естетских видова превладавања уобичајених форми. У његовој слици света детаљ, предмет, људска фигура и композиција полазиште су анализе и метаморфозе органског и неорганског. Унутар такве сликарске стратегије, исказане са много страсти, он подржава фиксацију на процес настанка ликовног дела. Није, међутим, реч о концептуалном мишљењу, хладном дискурсу церебралне замене ткива слике и скулптуре голим идејама и пројектима, или мишљење о историји уметности неисторијским средствима (концепт као дело). Шобајић увек заснива слободан и чист облик ликовности.

Ако је Јозеф Бојс мислио да после концептуалне авангарде уметник више никада неће узети четкицу у руке (постмодерно сликарство и естетика "Нових дивљих" убрзо су га демантовали), Милош Шобајић отвара оно тако интересантно поље деловања између традиције и авангарде, слике и објекта. Ни реализам нити фантастика као облици актуелног супротстављања неоавангарди, али ни експресионизам, апстракција или минимализам као кључне појаве не само у уметности двадесетог века, његов опус у знаку је обдукције леша (пост)модерне, потраге за новим телом и новом усправношћу.

На том терену ослушкује немоћ (пост)модернизма али и кризу уметности као илузије, преваре ока и радикалних облика представљачке уметности. Жели да спозна дубље и даље, али не као учени сликар, већ као творац ликовног света који срчано изражен има порекло и развој. Како мистичка мисао учи, онај ко се спушта у амбис, у зев бездана, раван је ономе ко се лествицама успиње пут Неба. Није реч само о одсликавању, мимезису духовног и физичког стања савременог света, већ о симболисању његових ентропијских процеса. Мада ово дело личи на неки лични обрачун, крвави ресантиман или песимистички Weltanschauung, његов исход дубоко је личан, нагонски и ирационалан, као опсесивно доживљавање и истраживање психолошких дубина човека и света уметности.

Фото: Д. Дозет

Сликарство и скулптура могу бити методи посезања у саме основе света, иначе не бисмо тако дубоко доживљавали уметност, која задире у саме заснове људског. Шобајић то веома добро зна, његово стваралаштво је задирање у најдубље. Занима га надлична димензија дела, зато је његовим остварењима тешко давати називе. Стално и све дубље повлачење из круга првобитних утицаја, у распону од мајстора барока које је врсан цртач изучавао на београдској Ликовној академији, тежећи апсолутној верности призора, што је сада видљиво само као детаљ на његовим сликама, водило је и ка "Медиали" као највреднијем српском доприносу светској уметности двадесетог века.

Он се, међутим, веома брзо ослободио тих узора, што се поистоветило са истраживањем чисте форме ликовног дела и судбине фигуре у новој уметности. Шобајић открива психологију модерног човека, човека гомиле и усамљеника за кога је криза трајно стање. Премда је наизглед езотеријско, медиално, уступило место егзотеријском, социолошком, уметник је изашао из кругова учења и узора, па и уопштавања и одавно ушао у видове дубљих анализа. Као што је икона резултат прецизне, поступне анализе божанског утицаја на тело и душу уметника, тако се и Шобајић повлачи из области личних наклоности, друштвених утицаја, проблема оригиналности и стила. Трага за општом и ванвременом суштином савремене слике као израза слојева и стања човека овог времена, што је у његовој скулптури још изразитије.

Трагао за општом и ванвременом суштином савремене слике као израза слојева и стања човека овог времена, што је у његовој скулптури још изразитије

Свако дело, не само у критичкој рецепцији, подразумева веома сложен однос према прошлости и садашњости, повлачи нова читања и вредновања, мењајући се у свести публике, надограђујући или разграђујући се, каткад до контрадикторности. Том накнадном, другом животу дела, у свези галеријског, литерарног и егзистенцијалног, другој судбини уметности од оне којом настаје у мистицизму стварања, Шобајић не прилаже много. Његова остварења брутално одвраћају посматрача и онога ко уходано промишља уметност од историјских и философских спекулација, аналогија, дискурсивних анализа формалног, симболичког или иконографског типа, тих врхунаца доприноса историје уметности као хуманистичке науке.

Не нудећи много општој историји духа, затворено и непрозирно Шобајићево дело, упућује на оно непознато и неисказано у историји европске фигурације, на магму, муљ, аперсоналне доње слојеве, на несазнатљиво и елементарно. Отуда толико крви, уметник би да се ослободи стега уобичајеног, свих конвенција и крене у акцију откривања најдубљег покретача у човеку. У доцнијим радовима напуштајући и социолошке назнаке, открива крик и скок, чупа корење страха и ужаса, дестилује адреналински сок историје, све оно што је тако дубоко одређује, што је неколико сјајних француских тумача његовог стваралаштва одредило као енергију и енергетско исијавање. На тим антивредностима Шобајић формира своју уметност само да би са друге, неиспитане стране, пришао чистој ликовности. Он ради са енергијама, у енергијама, његово дело појављује се као вишедеценијска оргија.

Фото: Милена Анђела

Ти изливи стваралачке моћи, слике и скулптуре настали оргазмички и оргијастички, снажне су и незаборавне. Настају у екстази, самосагоревању, самопорицању, повишеној стваралачкој температури аутора необичног темперамента, као вид авангарде у трансу. Шобајић је уметник који одмах улази у проблем, који се, како би рекао Лазар Трифуновић, баца у епицентар урагана, "једе са две кашике", како каже отац српске историје модерне уметности. По спремности и храбрости да истражи земљотресе који потресају његову душу, по вулканском карактеру, Милош Шобајић јединствен је у српској и европској уметности.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)