И НОВАК НА ПЛАТНУ ШОБАЈИЋА: Милош је скицу правио на комаду салвете, а промоцију, којој се радовао, није дочекао (ФОТО)
БАШТА популарног београдског ресторана. Баш прекопута Милошевог и Мајиног старог стана, с чије терасе поглед пада на зелену чоју Ташмајданског парка. Напољу, врући август те 2019.
Фото: А. Стевановић Живковић
За суседним столом, група немачких глумаца гласно хвали наш главни град. Милош ћутке листа странице макете.
- Па, ово је изванредно! - ускликне на крају, а лице му се наједном озари под оним плесом устрептале крошње.
Обожава Новака Ђоковића. Видно га је орасположила идеја да уради корице за књигу о најбољем тенисеру свих времена коју ће ускоро објавити "Новости".
- Сјајан је момак. Чудо је направио за Србију - каже, а после ће баш тим речима започети и предговор.
И сам је много учинио. Тамо, у белом свету, борећи се, сликом, да се српска реч далеко чује.
Маши се руком за џеп белог ланеног сакоа окаченог о наслон столице и одмах се хвата за писаљку. Тражи од келнера комад салвете. Почиње да кружи.
- То ће да изгледа овако! - прави у трену скицу за огромну слику која ће бити преточена на насловну страну замишљену у истом трену док је прелиставао приче.
Потом окреће салвету са свих страна.
Фото: Милена Анђела
Следећег дана, Милошев стари атеље у Луци Београд. Пред металним оквирима стаклених отвора застртих сјајном хартијом, напољу, на врелом бетону, празна столица. Унутра, скулптуре се растрчале у свим правцима. Гајтани, вајарске аорте, одржавају их у животу. Штрче жице које нас неповратно држе у вези. Међу њима, Милош.
Већ је "напао" платно. Не губи ни часа. Скицу са салвете преноси на бело поље. Нестрпљиво ишчекује да прегледа фотографије које је тражио ноћ пре тога, да их инкорпорира у колаж.
ПОДРШКА ЛИТИЈАМА У ОДБРАНИ СВЕТИЊА СПЦ У ЦРНОЈ ГОРИ
ДУГА је и плодоносна била сарадња Милоша Шобајића с "Вечерњим новостима", чији је био редован и деценијама одан читалац. Радо се и често одазивао на позиве да својим мисленим запажањима пренесе погледе на свет у коме живимо. Био је мајстор слике, али и речи. Свој значајан допринос дао је и беседом у монографији "Литије - не дамо светиње", коју су "Новости" објавиле у јуну прошле године, чиме је овековечен бунт народа Црне Горе против штетног и неуставног закона о слободни вероисповести и одбрани светиња СПЦ.
- Бескрајним колонама ходочашћа православни народ Црне горе исказује да би све могао да истрпи због силе, осим одузимања његове духовне суштине. Нико није јачи од народа који се брани - написао је том приликом између осталог Шобајић.
Из трена у трен, рађа се Новак. У бришућем раскораку, распршује париску млевену циглу, замахује силно руком, досеже лоптицу која лети свемирском брзином, купи је и "чисти све пред собом".
Слика полако добија коначну форму. Наноси слојеве, даје живот фотографијама, шири причу у небеса. Стаје, осматра. Дуго нетремице задржава поглед на платну. Изненада, једним, енергичним потезом, на тачно утврђеном месту, које само он зна, повлачи дугу жуту линију.
- Сад је готова! - рече нам тада вечити дечак српског сликарства.
Фото: Новости
Милош ту, ипак не стаје. Осмишљава корице, држи невидљиву књигу у рукама, удише само њему доступан у ваздуху мирис штампарске боје. Већ види промоцију, и себе на њој.
Волео би, рекао нам је тада да платно стигне до Новака - од сликарског дива, тениском диву.
Онда је дошла корона. Све је утихнуло, замрло. Стао је и тенис. Није било време за спортске резултате, књиге и дружења.
Распитивао се Милош, с времена на време, када ће поново лоптица да се закотрља, а књига да угледа светло дана. Пандемија се мало размакла, оставила трачак наде.
САХРАНА И ОПЕЛО У ЧЕТВРТАК
Милош Шобајић ће бити сахрањен уз највише почасти у Алеји заслужних грађана Републике Србије на Новом гробљу у Београду у четвртак 29. априла у 12.30.
Претходно ће у 12 сати бити одржано опело. Због епидемиолошких мера, обавезно је коришћење маске и држање прописаног одстојања. Број улазака на опело због пандемије биће ограничен.
- Окупићемо се око слике у Београду. Ту слика, ту књига, ту ми. Имаће Новак паузу, појавиће се, изненада, и он - била му је идеја, последњих дана, пре него што га је корона, прекјуче, одвела на пут без повратка.
Није дочекао књигу. Корона је претекла живот, као што је надјачала многа стања.
Остала је Милошева слика, која ће бити на корицама књиге, која ће, око Ролан Гароса, да нас уведе у париске приче о Новаку, шампиону за сва времена.
Препоручујемо
ЦРНА ГОРА ТУГУЈЕ ЗА ШОБАЈИЋЕМ: Збогом Мишо и да тамо сликаш још боље и још више
24. 04. 2021. у 17:54
ГРАД КОЈИ ЈЕ ОБОЖАВАО: Ваљево се опрашта од великог уметника Милоша Шобајића
25. 04. 2021. у 19:43
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)