СИМКЕТОВ ДЕДА ФИГА: Позориште у Крушевцу много дугује Драгославу Васиљевићу, који је правио изложбе, подучавао, музицирао...
ПРВЕ праве представе у Крушевцу, који је познат као град рођења доајена српске и југословенске глумачке сцене, играле су се у хотелу "Таково", и то захваљујући Драгославу Васиљевићу-Фиги(1895-1929), свестраном уметнику, иначе, деди недавно преминулог композитора Зорана Симјановића (1946-2021).
Драгослав Васиљевић Фига
Пионирске глумачке кораке у Крушевцу начинила је 1924. године дилетантска трупа настала управо на иницијативу Васиљевића и новинара Раке Милутовца, и то са представама сценског колажа "Кнез Иво од Семберије" и "Два лажова".
Уз представе, Крушевљанима се нудила и игранка. Самци су улазницу плаћали по 12 тадашњих динара, породице - десет, а ђаци - пет динара. Како су забележили истраживачи, Фигина трупа, која је понела име "Крушевачко уметничко друштво", поставила је на сцену и "Сумњиво лице", "Обичан човек", "Чеховљево вече", "Војвода Брана", "Пола вина, пола воде", "Лажа и паралажа", једночинке "Женомрзац", "Нагарављени старац", "У навиљцима", "Општинско дете".
Те почетке крушевачког позоришта обележила је кратка, али бурна историја. Тако је живео и Драгослав Васиљевић. За само 35 година исписао је вредне уметничке и биографске странице. Завршио је Уметничко-занатску школу у Београду, био учитељ у Приштини, цртач при штабу Косовске дивизијске области у Првом светском рату, повлачио се преко Албаније и Крфа, а 1916. годину дочекао као глумац, редитељ, композитор, инструменталиста на афричком континенту, у Војничком позоришту у Лазуазу.
У Крушевцу је Фига поред оснивања позоришта, организовао и изложбе, дириговао је Певачким друштвом "Цар Лазар", подучавао ђаке, музицирао по кафанама, сликао је и управљао позориштем. Написао је и уџбеник о цртању. Три године од уметникове смрти, пријатељи и поштоваоци његове уметности постхумно су приредили ретроспективну изложбу у згради Окружног начелства.
О свом деди по мајци, говорио је за живота и један од најбољих композитора позоришне и филмске музике код нас, Зоран Симјановић. Као дечак је учио да свира управо на Фигиниом клавиру.
- Мој деда је у Крушевцу добио улицу, Фигину, за коју многи и не знају коме припада. Можда мисле да је неки народни херој, мада бих рекао да је он то и био - говорио је велики Зоран Симјановић.
ИЗЛОЖБА У ПРИШТИНИ
ПРЕТПОСТАВЉА се да је изложба Драгослава Васиљевића у дворани Старе гимназије у Приштини 1920. године прва самостална изложба у том делу Србије. Са сликарством је Васиљевић наставио да се бави и у Крушевцу. Његово уметничко дело отуда се дели на школски, ратни, приштински и крушевачки део. Цртао је портрете и пејзаже.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)