И ПЛЕН СЕ ЛОВИ У БЕЛИМ РУКАВИЦАМА: Џоди Комер, звезда хит серија "Бела принцеза" и "Убити Ив", о улогама које су јој обележиле каријеру

НИКОЛА ДРАЖОВИЋ

25. 04. 2021. у 10:38

ЗБОГ улоге руске тајне агенткиње и плаћеног убице Оксане Атанаскове, односно Виланел, у серији "Убити Ив", коју од 26. маја гледамо на каналу Фокс (од понедељка до четвртка у 22.55), Џоди Комер, лепу блондину упечатљивих крупних очију, критика је прозвала женским Едвардом Нортоном.

И ПЛЕН СЕ ЛОВИ У БЕЛИМ РУКАВИЦАМА: Џоди Комер, звезда хит серија Бела принцеза и Убити Ив, о улогама које су јој обележиле каријеру

Фото Вијасат/Фокс

Сматра се да је британска глумица, награђена за ову ролу Емијем и Бафтом, уз још две номинације за Златни глобус, са Виланел поновила успех Нортоновог негативца Арона Стамплера из легендарног филма "Исконски страх". Костими и перике у интелигентној игри мачке и миша две љуте супарнице заштитни су знак Комерове у једној од најпопуларнијих серија последњих година. Међутим, истог дана када на Фоксу буде стартовала "Убити Ив", на каналу "Епик драма", од 21.00 (четвртком),

Џоди Комер представиће нам се у још једном "костимираном" хиту који је обележио њену каријеру. Реч је о серији "Бела принцеза" - епској саги о комплексним односима на енглеском краљевском двору у време легендарних Тјудора. У ексклузивном интервјуу за "ТВ новости", позната глумица открива нам која то нит спаја њене две хероине у причама које дели пола миленијума.

- Виланел и Лизи су две потпуно различите личности. Прва је борац, импулсивна, савремена акциона хероина, док је Елизабет жена времена које ју је и створило и научило да своје планове остварује у тишини. Оно што их повезује је моћ. Обе су снажне јунакиње које својим поступцима креирају сопствену судбину и кроје тај "мушки" свет - поручује на почетку разговора Џоди Комер, додајући да ју је серији највише привукло то што је "Бела принцеза" визија 15. века испричана из женског угла, из пера сценаристкиње Еме Фрост.

- "Бела принцеза" проткана је женским емоцијама које је Ема предивно уткала у историјски миље и дочарала нам један важан део енглеске историје. Ово је прича о суштински несрећној жени, Елизабет од Јорка, чија је судбина одређена још пре рођења - да буде краљица Хенрија Тјудора. Да ли га воли и да ли је тако замислила свој живот - то је нико никада није ни питао. Њена дужност била је да достојанствено понесе проклетство круне - истиче Џоди.

 

Фото Вијасат/Фокс

* Која је била најтежа битка у којој је Елизабет морала да победи на путу ка трону?

- Било их је много. Њој је место краљице било суђено још кад се родила. Њена мајка је то већ унапред договорила, и на Лизи је било само да се повинује и уради оно што се од ње очекивало. Међутим, док сам се припремала за овај лик, препознала сам се у неким њеним карактерним цртама. Осетила сам ту њену одлучност, пркос и истрајност у остваривању циљева. Само што су скривени дубоко под слојевима краљевских манира, корсета и наметнутих очекивања. Она је морала да пронађе свој начин да се избори за оно што је желела, а то је постигла великом мудрошћу. Научила је да тишином осваја битке и чува своју, али и Хенријеву круну.

* Како се развијала њихова љубав? Може ли се волети неко кога су наметнули обичаји, а није бирало срце?

- Она никада није желала да се уда за Хенрија. Из дна душе је мрзела своју мајку због онога што јој је урадила. Али је на време схватила да је то нешто од чега не може побећи и интелигентно се прилагодила, пронашавши равнотежу између својих интереса и очекивања околине. Одлучила је да поштује породицу и да буде одана свом супругу. Постоји сцена у трећој епизоди када током једне свађе са Хенријем схвата да ни он није од живота добио оно што је очекивао и да њих двоје, у ствари, деле исту горку кору хлеба. Тада се полако отварају једно ка другом и у том обостраном незадовољству проналазе оно што их повезује.

* Да ли је Елизабет икада заволела Хенрија?

- Чини ми се да јесте, и то кроз децу. Она су била њихово наслеђе и наследници, а за оно што ће им оставити могли су да се изборе само заједничким снагама. Елизабет је од очајне девојке, окренуте свом незадовољству, до краја серије постала Хенријева стена и стуб ослонца, због чега се и он осећао сигурније. То је још једна ствар која ме одушевљава код "Беле принцезе". Она нам открива колико су жене у то доба заиста биле утицајне. Иако су биле у сенци владара, оне су те које су у њихово име вукле одлучујуће потезе.

* У ком тренутку је Елизабет открила страст ка моћи?

- Моћ у свом изворном облику никада није била "афродизијак" за Елизабет. Открила ју је тек касније, и то само као средство помоћу ког ће остварити сигурну будућност за своју децу. У "Белој принцези" она је представљена као снажна и утицајна жена, али не и као неки суперјунак који никада не крвари. Видећемо је и у ситуацијама када је слаба, сломљена, без контроле, хиљаду пута ће пасти и исто толико пута устати. Женске емоције имају хиљаду нијанси, а од тих нити створена је прича о жени од крви и меса. Она није имуна на бол, али ју је живот научио да мора да живи са њим. И да се бори. Баш то је оно што разликује "Белу принцезу" од сличних серија.

Фото Вијасат/Фокс

* Можете ли себе да замислите на краљевском двору, или да живите у то време?

- Искрено, не. Превише је мрачно и тешко. Боје су пригушене, и због тога све делује много мање, депресивније и тескобно. Иако су те палате биле огромне, све време сам имала утисак као да су једни другима живели у џеповима. Недостајала су ми пространства и свежина боја које сам током снимања могла да осетим једино на крају дана када бих напустила сет. Уопште, мој први контакт са тим светом за мене је био веома трауматичан. У самим костимима тих људи и здањима у којима су живели осети се велика моћ. Притисак који могу да изнесу само истински снажни људи. Захваљујући овој серији, открила сам која је права тежина круне.

* Која од ове две јунакиње вам је била ближа - Виланел или Лизи?

- Без много двоумљења, то је Виланел. Она јесте негативац, и убица опседнута својим пленом, али сам њен начин функционисања много ми је ближи. Као и ја, Виланел све што жели решава у тренутку. Она је опседнута својим циљем. Са Елизабет је то иста прича, али она до циља долази постепено, и уз много самоконтроле. Као и свака краљица - плен лови у белим рукавицама. Хиљаду пута ми је колега Џејкоб Колинс Леви, који у "Белој принцези" тумачи Хенрија, скренуо пажњу да успорим. Казао би ми: "Не, то би урадила Џоди. Она иде около и док пуцне прстима ствар је решена. То није Елизабетин метод. Мораш се контролисати", и управо тај део био ми је најтежи. Да контролишем своју динамичну нарав. Са Виланел сам по том питању боље кликнула.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)