ПРВЕ ПРЕДСТАВЕ У ХОТЕЛУ “ТАКОВО”: Деда недавно преминулог композитора Зорана Симјановића, покретач позоришног живота у Крушевцу

С. БАБОВИЋ

18. 04. 2021. у 14:50

ПРВЕ праве представе у Крушевцу играле су се у хотелу “Таково” и то захваљујући Драгославу Васиљевићу-Фиги (1895-1929),свестраном уметнику, иначе, деди недавно преминулог композитора Зорана Симјановића (1946-2021). Пионирске глумачке кораке у Крушевцу начинила је 1924. године дилетантска трупа настала управо на иницијативу Васиљевића и новинара Раке Милутовца, и то са представама сценског колажа “Кнез Иво од Семберије” и “Два лажова”.

ПРВЕ ПРЕДСТАВЕ У ХОТЕЛУ “ТАКОВО”: Деда недавно преминулог композитора Зорана Симјановића, покретач позоришног живота у Крушевцу

Foto Arhiva

Уз представе, Крушевљанима се нудила и игранка. Самци су улазницу плаћали по 12 тадашњих динара, породице-10, а ђаци-пет годинара. Како су забележили истраживачи, Фигина трупа, која је понела име  “Крушевачко уметничко друштво”, поставила је на сцену и  "Сумњиво лице", "Обичан човек", "Чеховљево вече", "Војвода Брана", "Пола вина, пола воде", "Лажа и паралажа", једночинке „Женомрзац“, „Нагарављени старац“, „У навиљцима“, „Општинско дете“.

Foto Arhiva

 

Те почетке крушевачког позоришта обележила је кратка, али бурна историја. Тако је живео и Драгослав Васиљевић (1895-1929). За само 35 година исписао је вредне уметничке и биографске странице. Завршио је Уметничко – занатску школу у Београду, био учитељ у Приштини, цртач при штабу Косовске дивизијске области у Првом светском рату, повлачио се преко Албаније и Крфа, а 1916. годину дочекао као глумац, редитељ, композитор, инструменталиста на афричком континенту, у Војничком позоришту у Лазуазу.

У Крушевцу је Фига поред оснивања позоришта, организовао и изложбе, дириговао је Певачким друштвом “Цар Латар”, подучавао ђаке, музицирао по кафанама, сликао је и управљао позориштем. Написао је и уџбеник о цртању. Три године од уметникове смрти, пријатељи и поштоваоци његове уметности постхумно су приредили ретроспективну изложбу у згради Окружног начелства.

О свом деди по мајци, говорио је за живота и један од најбољих композитора позоришне и филмске музике код нас, Зоран Симјановић. Као дечак је учио да свира управо на Фигиниом клавиру.

Foto Arhiva

- Мој деда је у Крушевцу добио улицу, Фигину, за који за који многи и не знају коме припада. Можда мисле да је неки народни херој, мада бих рекао да је он то и био - говорио је велики Зоран Симјановић.

ИЗЛОЖБА У ПРИШТИНИ 1920.ГОДИНЕ

Претпоставља се да је изложба Драгослава Васиљевића у дворани Старе гимназије у Приштини 1920.године прва самостална изложба у том делу Србије. Са сликарством је Васиљевић наставио да се бави и у Крушевцу. Његово уметничко дело отуда се дели на школски, ратни, приштински и крушевачки. Цртао је портрете и пејзаже.

Foto Arhiva

СЕЋАЊЕ НА УМЕТНИКА

Пре шест година је у Крушевцу организовано и посебно позоришно вече посвећено Фигином стваралаштву и 90.-годишњој традицији театра. Читала се драма Павла Симјановића "Фига", по којој је Спасоје Ж. Миловановић режираод раму “Фига”, приређена ке изложба "90 година Фигиног позоришта" историчарке уметности Јелене Павловић. О Фиги и почецима позоришног живота говорили су и Угљеша Рајчевић, Бранислав Недић, и наравно, Зоран Симјановић, а ученици Музичке школе "Стеван Христић" изводили су Фигине композиције. Фигина фотографија једна је од постављених на паноима зграде на Тргу глумаца, заједно са фотографијама других познатих Крушевљана, позоришних уметника, Властимира Ђузе Стојиљковића, Бате Паскаљевића, Милана Пузића, Ташка Начића, Радмиле Савићевић, Миодрага Петровића-Чкаље, Борисава Михаиловића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

КАКВА ЧИСТКА... Новак Ђоковић се одлучио на драстичан потез!