ГУБИМО ДОБРЕ И ВЕЛИКЕ ЉУДЕ: Пријатељи и колеге у шоку због одласка непоновљивог композитора Зорана Симјановића

В. В. С. - А. П. - М. Н. М.

12. 04. 2021. у 21:14

ТЕШКО је поверовати да је један човек написао све оне култне музичке хитове који су одавно "изашли" из филмова и серија и прешли у мејнстрим музику. Иза песама "Флојд", "Зашто све што је лепо има крај", "Кажи зашто ме остави", "Немој да бригаш", "Та твоја мунт хармоника"... стоји исти аутор - Зоран Симјановић.

ГУБИМО ДОБРЕ И ВЕЛИКЕ ЉУДЕ: Пријатељи и колеге у шоку због одласка непоновљивог композитора Зорана Симјановића

Фото Д. Данилов/Фото Н. Скендерија

Увек оригиналан и јединствен, овај композитор нам је у наслеђе оставио мелодије за цртане филмове, позоришне представе, рекламе, али и чувену "тачкасту шпицу" Другог дневника РТС.

 - Зорана Симјановића сам упознао пре четрдесет и више година у Телевизији Београд, док сам тамо радио као драматург. Он је у то време писао музику за телевизијске филмове. И касније смо се дружили, највише и најлепше у Зоолошком врту - приповеда Душко Ковачевић о почецима друговања са преминулим композитором. - Помагали смо колико смо могли, пошто смо у то доба обојица били Дорћолци. Одлазили смо у Зоо-врт и са Вуком Бојовићем учествовали, као навијачи, у реконструкцији оног запуштеног, старог врта. И касније смо се виђали обавезно 12. јула, кад је рођендан, дан оснивања Зоо-врта. Необична је то прича...

Познати драмски писац истиче да је Симјановић поседовао невероватну енергију и једну врсту ретког оптимизма.

 - Увек је радио по два-три посла паралелно, за позориште, филм, телевизију. Само за филм компоновао је музику за више од шездесет остварења. Оно што је важно и занимљиво, створио је музику за неке од филмова који су обележили историју југословенске и српске кинематографије.

Симјановић је својим музичким рукописом дао печат и неким од Ковачевићевих дела, филмовима "Сабирни центар" и "Маратонци трче почасни круг":

 - Било је у плану, пре две године и уочи ове ужасне болести, да ради неку ретроспективу својих мелодија, намањених филмској и позоришној уметности. Хтели смо да направимо неку малу представу од тога. Онда је наишло ово "ратно стање", кад су све нормалне активности морале да се повуку пред непријатељем. Био је човек из света музике, сто посто... У последње време отишло је много јединствених личности из света музике. Много ми је жао и Тозовца. Био сам пријатељ с њим, провели смо многе године дружећи се.

У Звездара театру угледни композитор писао је музику за представе "Пазари дан", "Мала" и "Нек иде живот", у ЈДП његов потпис носи "Београдска трилогија", у Народном "Златно теле", а "Мале тајне" у "Мадленијануму".

Фото Д. Данилов/Фото Н. Скендерија

 

Мало је редитеља чији је филмски (па и позоришни) опус тако и толико обележио један композитор: Симјановић је био "заштитни знак" готово свих дела Горана Марковића - од "Специјалног васпитања", преко музике у "Националној класи", "Тајванске канасте", "Сабирног центра", "Мајстори, мајстори", па све до последње сарадње на филму и серији "Делиријум тременс".

Марковић је, за "Новости", кратко прокоментарисао одлазак великог композитора, за кога га је везивао вишедеценијски заједнички рад, али и пријатељство.

 - Зоран Симјановић је написао на стотине тема и пратеће музике за филм, телевизију и позориште. Оно што је код њега најлепше јесте што су све његове композиције сасвим различите. Успевао је да поништи своје личне амбиције и да своје стваралаштво усмери ка целини дела. Био је увек нов, неочекиван и бескрајно маштовит. Кад само помислим колико је врста музике написао, не могу просто да поверујем да је све то стало у једног човека. Био је заиста највећи композитор примењене музике - казује Марковић.

Колега Симкетов, Корнелије Бата Ковач, ожалошћен због одласка још једне музичке легенде, каже:

 - Није лако када човека више нема, али је ипак лакше када човек може да се ослони на оно што је оставио за собом, а код Симкета остаје неизмерно много незаборавне музике. Зоран је имао срећу да од самог почетка сарађује са највећима и најбољима, са изузетним редитељима који су знали шта желе и траже од њега и разумевали његову музику, умели да је чују и допуштали му да се уметнички изрази.

Вршилац дужности председника Удружења композитора Србије, композитор Раде Радивојевић шокиран је вешћу о Симјановићевом одласку - која је практично сустигла претходну, охрабрујућу вест да се Зоран извлачи из кризе:

- Био сам у току, све време пратећи његову борбу са ковидом и тек што нам је јављено да је боље, наједном је, преко ноћи, стигла вест да је изгубио битку. Страшно. Несхватљиво. Дубоко сам потресен вешћу да нема више нашег Симкета. Статистика нам саопштава бројеве, а ми губимо људе, добре и велике људе. Србија је изгубила великог композитора филмске музике, а ја друга и пријатеља.

По сопственој, и жељи породице, Симјановић ће почивати у својој породичној гробници, а датум и време сахране биће накнадно објављени.

НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО - ПОСТХУМНО

МАРТОВСКИ фестивал објавио је да ће Зорану Симјановићу постхумно бити додељена награда за животно дело. Одбор фестивала је још прошле године донео одлуку да Симјановићу, као једном од најзначајнијих српских и југословенских композитора примењене музике, припадне ово признање. Будући да 67. Мартовски фестивал због пандемије није одржан, награда је требало да му буде уручена на свечаном отварању овогодишњег, дуплог издања манифестације, 19. априла. После вести о његовој смрти, организатори су донели одлуку да предстојећи фестивал буде посвећен Зорану Симјановићу, у знак сећања на његов неизмерни допринос филму и музици.

САРАДЊА СА КАРАНОВИЋЕМ

ОСИМ филмова Горана Марковића, Зоран Симјановић је "од почетка до краја" својом музиком обележио и опус још једног великог редитеља - Срђана Ђиђе Карановића, који је дубоко потресен смрћу свог сарадника и великог пријатеља.

Ко се још не сећа музике за култну серију "Грлом у јагоде", са којом је отпочела вишедеценијска уметничка веза два великана. Уследио је филм "Мирис пољског цвећа", за који је Симјановић 1978. награђен Златном ареном у Пули, потом "Петријин венац", "Нешто између", "Вирџина", "Сјај у очима" (за који је добио прву награду на фестивалу у Монте Карлу, 2003).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)