ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Успомене, флешеви, измишљене ситуације, конструкција - "Тихо тече Мисисипи" Владимира Табашевића
ИВИЦА Буљан је, о одрастању дечака Денија (одличан Милан Зарић), распаду његове породице, државе, суноврату идеје о добробити, складу и октроисаном животном задовољству, уз помоћ самог Табашевића (појављује се у представи и дуго чита одломак свог романа), догађаје показао из дечјег угла, хаотичног, суровог, као што је и свет око њега.
Новости
Познат по свом добро компонованом редитељском читању, баш у болним темама ("Циганин сам, ал најлепши"), Буљан се овде определио за карневализацију, као коментар наших друштвених и личних нарави, и то не само еротоманску, него и порнофилну, у коју категорију, ваљда, и спада распад свега што смо ономад звали својим животом. То је, по правилу, требало добро посложити у тзв. радњу, да гледалац може да запрати нит, која ће га (брзо је јасно) одвести до трагичног расплета, па био он и са музиком.
Тако се, иако атрактивна, структура гротеска-мелодрама-иронија-комика-певање показала као вашар, чему је менталитет ових простора и те како склон, али театар тражи читљиву структуру нарације, или емоције. Одушевљење, са којим су ликови из романа, а и они дописани за потребе постјугословенског "театра мунди" живели, не само играли на сцени БДП, подигло је температуру и у гледалишту, али се она, трајањем представе, смањивала, па су јој подстицаји, у облику сонгова по Табашевићевој поезији (композитор Митја Врховник Смрекер), као и носталгични стари шлагери, одлично изабрани за плажу на Јадрану (од које је сценограф, Александар Денић, створио своје препознатљиво "ђубриште историје", као симбол, ваљда, наше мусаве југоносталгије, симбол недораслости и петарпановштине свих нас, које представља Дени), добро дошли. Компликовано и помало заморно, као поступак сценског асоцирања на оригинално Табашевићево штиво, врло критички ангажовано према нашој крвавој историји.
Бранка Катић, као драматуршкиња која нам својим писањем и представља ову тужно-смешно-сентиш журку, као и остали "бродоломници" на Медузином сплаву потпуног распада свега другде нормалног (Александар Јовановић, Владан Милић, Весна Чипчић, Дуња Стојановић, Јана Милосављевић, Младен Совиљ, Милош Петровић Тројпец, Никола Малбаша) претеривали су штедро, у стилу са идејом представе, понекад недовољно духовито, или непотребно вулгарно. Иако су аутори имагинарног "Мисисипија" наоко жестоко "оплели" по бесмислу деструкције, која нас је све, по вертикали јавно/интимно уништила, смисао представе је остао недовољно читљив.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)