ИНТЕРВЈУ Милан Васић: Од Нушића се ништа није променило

МАЈА ЈЕШИЋ

11. 04. 2021. у 15:46

ГЛУМАЦ Милан Васић уселио се у срца гледалишта и као комичар у ТВ серијама, драмски уметник у позоришту, маркантна појава у филмском стваралаштву. Али и као певач, када изводи најчешће изворне и народне песме, уносећи у своје интерпретације "оно много душе" која не може да се одглуми.

ИНТЕРВЈУ Милан Васић: Од Нушића се ништа  није променило

У серији „Три мушкарца и тетка” са Атанасијем Штогреном и Јелисаветом Секом Саблић / Фото Промо /Приватна архива

Људи воле његову непосредност, ведрину, непретенциозност, скромност. Као Сава Лађарски завео нас је и одвео у непрегледну војвођанску равницу у филмовима "Коњи врани" и "Јесен стиже, дуњо моја", талентом за комедију враћао нам је осмех на лице у серијама "Бела лађа" као Јанићије, где нам се чинило да је само он могао да парира као рођак урнебесном Шојићу - Ланету Гутовићу. У серији "Певај, брате" са својим пријатељима и колегама, Андријом Милошевићем и Миланом Калинићем, поново је био мајстор специфичног хумора и гега у улози Уроша У-Џејла Џемића.

Ређале су се улоге у серијама "Грех њене мајке" (Митко), "Мирис кише на Балкану" (Данијел Папо), али и у позоришним представама и на филму. Својим пратиоцима на друштвеним мрежама често приређује праве мале музичке посластице, када у кругу породице и пријатеља изводи омиљене песме. Оставља утисак мераклије, заљубљеника у природу, истиче важност очувања породице, неговања традиције и лепоте свог родног Космета. Ових дана га поново гледамо у комедији која се емитује на телевизији Прва "Три мушкарца и тетка".

* У комедији "Три мушкарца и тетка", духовитој и врцавој причи, играте Јовишу, сестрића богате тетке Милке. Какав је тај смотани наочарац зароњен у алгоритме? Чини се да је потпуно другачији од ликова које сте играли?

- Да, Јовиша је другачији од ликова које сам играо, али је скроз другачији и од мене лично, ми смо два различита света. Он је мајстор за компјутере, а ја компјутер и немам, шепртља са женама, разведен и има дете, али ми је лак за играње. Од самог почетка снимања уживам.

* Није тако чест случај да у ситкомима играју тако велика глумачка имена, па чак и неке легенде, као што су "краљица комедије" Сека Саблић, легенда Петар Божовић, велика Светлана Цеца Бојковић... Како су продуценти успели да окупе оволико "прволигаша"?

 

Фото Промо /Приватна архива

- Слажем се са вама, јер и сам не знам да ли је до сада у неком ситкому била овако јака екипа. Међутим, ово је требало да буде ситком, али на крају је то испала серија од 40 минута. Не знам како су продуценти то успели, али хвала им, јер је велико задовољство играти са таквим глумачким именима.

* Каква је била сарадња на сетовима вас, млађе генерације глумаца, са старијим колегама, глумачким бардовима?

- Изузетна је сарадња, постоји обострано поштовање и зато засад све одлично функционише.

* Иако су "Три мушкарца и тетка", како сте негде и изјавили, направљени да насмеју и орасположе публику, серија није баш лишена "подтекста" наше "грке ближе историје". Тетка Милка је бивша партијска активисткиња, ветеран, и високи кадар СПС из деведесетих и директорка Дафимент банке, одакле и потиче њено богатство, вила од 300 квадрата на Дедињу?

- А то се некако подразумева у комедији. Увек се провлачи истина, али на неки духовитији начин. У овом случају је узета "ближа историја", некада то буде из "даље историје", а некад и из данашњице, често нема ту много разлике.

* Тетка Милка је финансијер свих хирова и промашених бизнис планова својих сестрића. Љубиша је бонвиван, женскарош, гребатор, party манијак и површан, Јовиша неснађена шепртља, која у овом свету без тетке бива само обичан лузер, али је и нежан и брижан отац... Пуниша, теткина стара љубав, враћа се Милки када остане без пребијене паре... Да ли се људски валери, мане, ситне подмуклости, најбоље и најубедљивије показују кроз смех, кроз комедију као жанр?

- Управо тако, на томе се и заснива наша комедија. Српски менталитет се вековима не мења. Најбољи показатељ тога су сви комади великог Бранислава Нушића. Он је пре много година искључиво описивао менталитет свог народа. Његове комедије се и дан данас играју и народ их обожава, а зашто? Па баш из разлога што се ништа од тада није променило. Сваку ситуацију из тог времена можете слободно да повежете са данашњом - народ, власт, полиција...

МОМЧЕ СА КОСОВА

Са Дејаном Петровићем / Фото Промо /Приватна архива

* ПЕСМА "Ја сам момче са Косова", коју сте извели са чувеним трубачем Дејаном Петровићем и његовим бендом, наишла је на огроман одјек широм света. Редитељска екипа је била из Македоније, фотографија, пејзажи, све је бајковито. Како је дошло до идеје да је снимите, и да ли је то само почетак неке приче коју желите да испричате, у наставцима, о свом родном Космету?

- Спот ми је обележио 2020. годину, а верујем и Дејану. До сарадње је дошло првенствено због пријатељства са дивним Дејаном Петровићем, а мало нам је "помогла" и корона. Нико тада није ништа радио. Ја сам дошао на идеју да заједно снимимо ову песму, питао Дејана и он се одмах сложио. Он је био задужен за аранжман, а ја за спот. Лично сам ишао 10 дана раније по Косову и Метохији и тражио локације. Моја замисао је била да испричам једну косовску бајку, и у томе смо на крају заједно успели. Срце ми је пуно што се нашем народу оволико допала наша песма и спот. Планирам да сваке године избацим по једну стару лепу песму са Косова, снимим спот и сачувам их од заборава.

* Имали сте привилегију да играте у пројектима наших великих уметника, Љубише Самарџића, Синише Павића, Здравка Шотре, Југа Радивојевића... Са ове дистанце, да ли је то била срећа, или неки уметнички провизоријум који спаја сличне сензибилитете, енергије у једну фузију?

- Има ту много фактора, не бих могао да се вежем за само један. Ја сам у то време много радио, играо у два позоришта, носио репертоар и Врањског и Лесковачког позоришта, долазиле су и награде... али је и срећа више него потребна. Морају многе коцкице да се поклопе да би вас неко уопште видео, па да му се допадне то што види и да вас на крају позове да са њим радите.

* Снима се више серија него икада пре, тематика често слична. Криминал, корупција, суровост савременог доба у Србији, убиства, дрога... Продуценти и редитељи вас не виде у тим пројектима, шта мислите зашто?

- Ја сам глумац и за мене не постоји жанр који не могу да играм. Не мислим да ме редитељи не виде у тим пројектима, него ме се вероватно у том тренутку не сете. А многи једноставно имају своју екипу на коју су навикли и једноставно немају храбрости, или не желе да је мењају. Не плашим се ја за своју будућност. Сви ми имамо "своје" време, оно кад-тад дође. Нисам незадовољан својом каријером и стрпљив сам.

* Да ли радите на неком новом пројекту?

- Серију "Три мушкарца и тетка" снимаћу до августа, а највероватније ћу радити и један велики пројекат са Радошем Бајићем, али то још не смем да откривам.

* Шта вам даје глума, и да ли нешто одузима?

- Радост, слободу, игру и срећу. Станеш на сцену и живиш неки други живот, бар на тренутак. Зато и обожавам свој посао. Стално говорим једну ствар - чим глума почне нешто да ми "одузима", престаћу да се бавим њоме.

* Често обилазите Србију, наше манастире. Можете ли да издвојите једну или неколико кота наше земље које су вас оставиле без даха? У божанственим кадровима и кратким причама које делите са својим пратиоцима на друштвеним мрежама, нека искуства се чине као магична и магијска. Шта то узбурка вашу уметничку душу?

- Одлично познајем своју земљу, али има још много тога лепог да се види. Србија је прелепа земља, али ако морам нешто да издвојим, онда је то дефинитивно манастир Високи Дечани на Косову. Он је нестварно леп. Свим пријатељима и познаницима препоручујем да иду и виде ту лепоту.

* Кроз одрастање и сазревање, ко су били људи којима сте се дивили? Да ли се то мењало током година?

- Па никада се нисам дивио неким популарним људима, обично су то били неки добри људи из мог краја. Имао сам једног друга који је био специјалац на Ајвалији, Славиша Марковић звани Чавка. Њему сам се дивио и њега сам просто обожавао, јер је био савршен у свом послу и велики пријатељ, друг и брат. Погинуо је на ратишту, годинама сам плакао за њим.

Фото Промо /Приватна архива

* Од када датира ваша љубав према коњима? Чини се да сваки слободан тренутак проводите на јахању?

- Од малих ногу. Мој деда Стојан и баба Крсјана увек су имали по два коња са којима су радили на њиви, а деда је и возио млеко по пијацама у округу. У то време сам са својом породицом сваког викенда ишао код деде и бабе и дружио се са свим животињама које су чували, али најјачи утисак су оставили коњи, и дан-данас их обожавам.

* Шта се налази на вашој плеј-листи, редом?

- Веровали или не, ја немам плеј-листу, у ауту слабо слушам музику, али када слушам, онда је то етно-музика или лепа народна.

* Шта чини живот вредним?

- Здрава породица и добри пријатељи.

* Чему тежите?

- Да се никада не променим и да се остварим као родитељ.

* Циљ. Где желите да стигнете?

- Немам превелике циљеве, волим кад све иде својим путем, пратим оно "све у своје време".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)