ИНТЕРВЈУ Марина Вицковић: Добро су се среле Натина изгубљеност и моја борбеност

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

10. 04. 2021. у 15:46

ХАРИЗМАТИЧНУ глумицу Марију Вицковић публика је запазила у филмовима "Зона Замфирова", "Поглед са Ајфеловог торња" и "Аманет", а заволела у серијама "М(ј)ешовити брак", "Грех њене мајке", "Мирис кише на Балкану", "Војна академија" и "Јунаци нашег доба".

ИНТЕРВЈУ Марина Вицковић: Добро су се среле Натина изгубљеност и моја борбеност

„Радио Милева” / Фото Приватна архива/"Инстаграм"

Тренутно на малим екранима ову чланицу Народног позоришта у Београду гледамо у двема посве различитим серијама - "Ургентни центар" и "Радио Милева". Први пут од како је пре скоро двадесет година заиграла пред камером, Марија Вицковић део је и медицинске драме и комедије. Док на Првој ТВ глуми храбру докторку Симониду Коњовић, која као хирург пролази трновит пут борећи се за своју позицију међу мушким колегама, на Првом програму РТС уметница, коју су редитељи доживљавали искључиво као драмску глумицу, гледаоце засмејава као Наталија Мајсторовић.

Плејада ликова, предвођена Милевом, у тумачењу Олге Одановић, током ових мрачних времена уноси сочни дух, што милионска публика награђује верно пратећи догодовштине станара зграде број 12. Како у разговору, за "ТВ новости", примећује једна од главних глумица, више фактора је уплетено у рецепт успеха серије "Радио Милева".

- Пре свега, у питању су непретенциозне приче, односно сценарио, који потписује неколико аутора, и наизглед тешки, а уистину лаки и свакидашњи проблеми у којима се све генерације могу препознати. Наравно, све су додатно зачинили сјајан ритам режије Елмира Јукића, као и изванредна екипа мојих колега - истиче Марија Вицковић.

* У овој серији опробали сте се у нечем другачијем - комедији. Колико је било захтевно стварати водвиљ за мале екране?

- Био је изазов јер нисам на телевизији радила ништа слично, у позоришту јесам и питала сам се зашто се оваквих ствари не ради мало више. Али, заправо, водвиљ је најтеже направити и на филму и у позоришту. С обзиром на то, заиста је велики успех што нас сваке вечери гледа најмање милион и по гледалаца. Заустављају ме људи на улици и кажу да су као мали гледали "Бољи живот" са родитељима као што данас гледају "Радио Милеву" са својом децом.

* Рекли сте недавно да на телевизији гледате много тога осим себе, као и да ћете погледати "Радио Милеву". Ако јесте, какви су вам утисци?

- Заиста сам погледала све епизоде до сада и још не могу чуду да се начудим да сам се навукла на домаћу серију. Толико су мучна ова врмена у којима се боримо са короном, а још се не види излаз, те ми серија дође као сигурни смех. Буде ми жао што епизода не траје мало дуже. Истина је да тешко себе гледам, али ово је нешто што ме је увукло и баш уживам јер ме серија потпуно опусти. Мислим да се "Радио Милева" свима нама дешава у правом тренутку - онда кад нам је то мало смеха неопходно.

„Ургентни центар” / Фото Приватна архива/"Инстаграм"

* "Радио Милева" вас је спојила са колегама Олгом Одановић и Ненадом Стојменовићем, са којима до сада нисте били партнер. Како вам је било у кадру са врсном комичарком, а како са факултетским колегом?

- После толико година заједничког боравка у Народном позоришту, први пут сам са Олгом и Нешом заиграла испред камере у "Радио Милеви". Са Олгом сам прошла много комичних ситуација и забављали су ме сукоб различитих природа наших ликова, мајке Милеве и ћерке Наталије, као и љубав из које све то и произилази. Са Нешом сам имала више мелодрамске сцене, као са најбољим другаром. Обоје су изврсни глумци, са којима је било задовољство делити кадар. Како ми се чини, "Радио Милева" је тек почела да живи, тако да ћемо се још дружити, што ме веома радује.

* Играте Наталију, професорку књижевности у сталном сукобу са мајком Милевом, а често и са ћерком Соњом (Кристина Гаврић Богуновић), па се многи препознају у њеном лику. Како сте ви доживели Наталију, као помирљиву и крхку или можда као борбену и храбру?

- Наталија јесте симбол средње генерације која се у општем метежу и транзицији није баш најбоље снашла. Она је симбол онога чему су нас родитељи учили - да треба марљиво радити и бити добар друг, али, нажалост, живот је показао да је та лекција била непотребна. Наталија и даље не може да изађе из свог света јер не жели и не зна другачије, те из тога настају њени разни животни проблеми. Мени су Натина неснађеност и изгубљеност биле најсимпатичније за игру и прављење тог лика. Лично сам много борбенија од ње, па ми је посебан изазов био да у Наталији мало поништим своју природу.

БУБИЈУ НЕ ИДЕ ГЛУМА

ЈЕДНА од занимљивости са вишемесечног снимања "Радио Милеве" у Врчину за глумицу Марију Вицковић је улога коју је имао њен верни љубимац:

Фото Приватна архива/"Инстаграм"

- Мој пас Лу, кога зовем Буби, имао је два дана снимања. Али, био је непослушан и грицнуо је једног колегу, те су морали да га замене. Бубију глума баш не иде - уз осмех каже наша саговорница.

* Наталију је муж оставио саму са дететом пре 15 година. Ипак, у једној од епизода, он пред вратима Мајсторовићевој оставља торбу са 150.000 евра, што потпуно мења Наталију. Може ли новац заиста да залечи патње?

- Та ситуација са новцем је изузетно слатка јер се види колико је Наталија жељна живота и колико жели да тиме надокнади све што је пропустила. Од куповине скупих кремица и гардеробе, до потпуног разбацивања са новцем, јер она, у ствари, не зна шта би са толиком свотом осим да је разуздано троши. Новац је, наравно, свима битан, јер нам даје слободу и јесте предуслов како бисте могли да освојите бар тренутну срећу и лагоднији живот. Још нисам чула да новац може залечити патње и не верујем да такав пример постоји.

* У једној од сцена у кафићу "Таволино" сте чак и запевали, што иначе радите у слободно време уз клавир и гитару. Шта певушите на сету, а шта у тренуцима опуштања?

- Често и на сету имам тренутке опуштања, а најчешће оно што певам или свирам у кући донесем на посао. Ових дана баш слушам Џона Мајера, кога сам недавно открила, затим Тома Вејтса и Дајану Крал. Иначе, слушам све што ми прија уху, од староградске и кафанске музике, преко џеза, до класике. Све зависи од расположења.

* Тренутно нам у наставку треће сезоне серије "Ургентни центар" као докторка Симонида Коњовић откривате још једно ваше глумачко лице. Како је изгледао рад на овој серији? Како вам је било у улози лекара?

- Рад на "Ургентном" је био захтеван јер смо снимали 70 епизода годину дана. Било је много ситуација на терену, још више сцена у студију, а продукцијски услови су били веома проблематични, те сам искрено једва чекала да се снимање заврши. После толико тешког посла, радује ме што видим да млади људи гледају ту серију и да се поистовећују са свим њеним ликовима. Изненађује ме и број обожавалаца који константно на "Инстаграму" шаљу поздраве и срца. За њих сте херој јер у серији као доктор спасавате нечије животе. Због њих ми је највише драго што сам снимала "Ургентни центар".

Са Вањом Милачић и Кевином Спејсијем / Фото Приватна архива/"Инстаграм"

* Завршили сте и постдипломске студије у школи "Ли Стразберг" у Њујорку. По чему памтите уметнике из Велике јабуке, а по чему сусрет са Оскаровцем Кевином Спејсијем 2019. године у Београду?

- У Њујорку сам имала прилику да гледам Моргана Фримана у комаду Country girl, као и Лауру Лини у "Опасним везама". Тада су се те две представе играле сваке вечери на Бродвеју. Обоје су ме очарали, прави глумци - јаки у позоришту као и на филму. Кевина Спејсија сам срела у Народном позоришту док сам имала генералну пробу представе "Сан летње ноћи - Пројекат Шекспир", у режији Kокана Младеновића. Рекао ми је неко у ходнику да је он у канцеларији поред и да је дошао у обилазак позоришта. Прво сам мислила да ме зезају, а онда сам ушла унутра и без речи га загрлила. Он је, наравно, био у шоку и потом је почео да се смеје. Пружио ми је руку и рекао "Ћао, ја сам Кевин", на шта сам рекла да не верујем да стојим испред свог омиљеног глумца. Стигли смо мало да проћаскамо, позвала сам га на пробу и Кевин је заиста дошао. После смо тај сусрет овековечили и фотографијом.

* Глумац без публике не постоји, а ви сте од оних уметника који срећу граде без много помпе и параде. Колико је то изводљиво узимајући у обзир знатижељу бројних "радио Милева"?

- Није лако. Баш не желим да причам о свом животу, јер је у Србији све постало трач и жута штампа. Кад бих се упустила у ту игру, мислим да би отишло нешто што јесте заиста само моје и чиме се губи основна култура. Једноставно, немам потребу за тим. Шта год да кажете, људи на крају направе своју верзију. Тако да нећу никада делити нешто што неко може да злоупотреби. Још мање намеравам да правим рекламу од тога.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)