"СЛУЧАЈ МАКАВЕЈЕВ ИЛИ ПРОЦЕС У БИОСКОПСКОЈ САЛИ": Редитељ Горан Радовановић уочи ТВ премијере филма

Ана Попадић

31. 03. 2021. у 18:23

ИГРАНО-ДОКУМЕНТАРНИ филм Горана Радовановића "Случај Макавејев или процес у биоскопској сали" имаће своју телевизијску премијеру на Јавном сервису, 1. априла у 20.12 (РТС 2). Филм, који је на 47. Фесту проглашен најбољим остварењем, у фокус ставља околности под којима су "WР: Мистерије организма" Макавејева забрањене за приказивање. Окосницу чине четири аудио траке тајно снимљене 1971, а након пројекције "Мистерија организма" у новосадском биоскопу "Арена". Упркос великом успеху у Кану, Макавејевљев филм изазвао је бурне реакције у партијским круговима а након ове расправе забрањен је у југословенским биоскопима.

СЛУЧАЈ МАКАВЕЈЕВ ИЛИ ПРОЦЕС У БИОСКОПСКОЈ САЛИ: Редитељ Горан Радовановић уочи ТВ премијере филма

Фото приватна архива

- Овај филм недвосмислено показује да је позиција уметника у социјалистичкој Југославији била део система. Проблем настаје када неко ко је унутар система наруши устаљени поредак проскрибованих и очекиваних вредности. Душан Макавејев је био уметник који је дефинитвно "пробијао" тадашње граничне друштвене и уметничке вредности. И по томе би могао да се сврста у онај круг уметника левичарске провенијенције који су своја убеђења црпли из послератних глобалних левичарских схватања у широком луку од Франкфурта до Њујорка (Хоркхајмер, Лукач, Фројд, Рајх, Маркузе, Адорно) - каже, за "Новости", Горан Радовановић.

Оваква схватању су, додаје редитељ, постала основа критичког односа Макавејева не само према тадашњем совјетском већ и југословенском систему.

- Наравно, када се таква личност какав је био Макавејев сусретне са југословенским комунистичким наслеђем, поприлично обојеним домаћим револуционарним али ипак суштински совјетским искуством проскрибованих вредности који почивају на популизму, традиционализму, патријархализму - долази до лома. С једне стране је Макавејев који, ослањајући се на Лукача и Рајха, говори о новом револуционарном човеку и тоталној уметничкој слободи, а са друге стране је говорник, социјалистички "друг који је дао део свога тела за успех Револуције" коју, наравно, изједначава са култом личности Јосипа Броза.

На скупу у новосадској Арени говорио је и сам Макавејев. Редитеља питамо може ли уметник одбранити своје дело ако друга страна каже: "имамо право да у нашој демократској заједници забранимо оно што нам се у овој земљи не свиђа"?

- Тај говорник није рекао ништа ново, већ је јавно обелоданио оно што је и записано у Уставу социјалистичке Југославије који је почивао на једопартијском систему и култу личности Јосипа Броза Тита. Макавејев, наравно, није доводио у питање култ доживотног Председника тадашње земље, означивши себе и као његовог искреног следбеника, али је врло исповедно и надахнуто говорио о стварима која се тичу више утопијског него реалног доживљаја света: револуција као колективна па и сексуална енергија, теорија радничког самоурправљања, феминизам, слободна љубав, нови слободни човек... Тадашњим речником могли би закључити да су се сукобиле две струје: догматска и авангардна. Наравно, за трећу струју у том систему вредности тада није било ни примисли да би она уопште могла и постојати. Дакле, титоистички плурализам, ма колико био либералан у односу на совјетски, постојао је само у оквиру једне партије и једне идеологије.

"Случај Макавејев" враћа нас у време када се судило филму. Да ли смо уопште одмакли од оваквих "процеса"?

- Свако ново дело које је иновативно носи у себи и клицу сукоба. Наравно, не нужно политичког какав је био овај. Али ово суђење филму Душана Макавејева је било политичко јер тадашњи социјалистички систем вредности није препознавао другу врсту сукоба. Што говори да је реч о класичном тоталитарном систему који и елементарну естетску чињеницу посматра кроз призму политичке подобности. Данашња политичка коректност такође показује своје тоталитарно упориште. И она би да суди филму који се не уклапа у данашње вредности, при чему, уместо култа марксистичке идеологије и револуционарног наслеђа, наступа универзални спектар људских и мањинских права. Док се Макавејеву судило због "употребе претеране слободе и широко схваћених револуционарних вредности", данас није немогуће замислити да се суди делу у Холивуду који не поштује строге вредности савремене политичке коректности.

Да ли се српска култура одужила Макавејеву?

- Као редитељ који се у свом раном стваралаштву надахњивао делом Душана Маквејева, покушао сам да му се одужим. Ето, отуда овај филм упркос многим препрекама укључујући и оне идеолошке природе (и то у овом времену!). Жао ми је само што нисам успео да реализујем једну велику мултидисциплинарну ретроспективну изложбу у Југословенској кинотеци о делу Макавејева. Док је још био жив, упознао сам га са идејом да као члан УО Кинотеке покренем иницијативу да највећа, свечана сала овог филмског архива понесе његово име. Директор Кинотеке је то оберучке прихватио. Данашња "Сала Макавејев" је доказ присутности дела Душана Макавејева у српској кинематографији и култури. Што се тиче других аспеката на релацији српско друштво - Макавејев, о томе не знам много, нити могу да судим. Сигурно је да је после његовог повратка у земљу требало бити третитран као неупитна вредност и у том смислу му је морао бити понуђен бланко пројекат док је још био у стваралачком напону - закључује Радовановић.

ИНТЕРЕСОВАЊЕ НА ИСТОКУ

Радовановић са жаљењем примећује да је и рецепција дела Макавејева на Западу утихнула:

- Стекао сам утисак да се смањено интересовање за овог нашег ствараоца уклапа у тренд све нижег интересовања за хладноратовско време и дисиденство као такво. Интересантно је да се "Случај Макавејев или процес у биоскопској Сали" највише приказивао на Истоку (Тајван, Хонг Конг, Турска, Русија, Румунија, Грчка") као и у региону (Хрватска, Словенија, Босна, Црна Гора). Што се Србије тиче, Макавејев нам је оставио огромно филмско наслеђе: филмски језик као искричаву игру и вечити експеримент у режији и монтажи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!