ПОГЛЕД ИСКОСА - Шобајићев интегрализам

Дејан Ђорић

30. 03. 2021. у 15:59

МИЛОШ Шобајић је слике и скулптуре у последњих 20 година излагао у неким од најважнијих галеријских простора у Европи и Србији.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Шобајићев интегрализам

Фото Архива

О његовом раду публиковано је шест монографија, од тога три код великих француских и енглеских издавача. Недавно су британске и америчке књижаре снабдевене са најновијом, књигом великог формата издавача Филип Вилсона, а у новој галерији "Комбанк дворане" (бивши Дом синдиката) осим нових радова представљена је и Шобајићева аутобиографија.

Чињеница да је и Луси-Смит написао монографију Милоша Шобајића, који је због своје наглашене националне оријентације, излагања на Венецијанском бијеналу и просрпски написане монографије Петера Хандкеа, имао проблема са француском јавношћу, говори о томе колико је Шобајић данас значајан.

Он је предавач на угледним универзитетима од кинеских (кинеска уметност је у великом успону) до матичног "Мегатренда". Успео је пре свега зато што је веровао у то што ради и никада није комерцијализовао своје стваралаштво. Његов развитак био је поступан и логичан, од првих слика под утицајем естетике групе Медиала до данашње, условно речено експресивне фигурације, његов пут није био праћен наглим прекидима и започињањем нечег сасвим другачијег и супротног, што је честа особеност (пост)модерних уметника. Никада није доводио у питање самосвојност своје уметности и своје добре намере. Зато Шобајић данас заузима средишњу, посредничку улогу, младима може да буде узор и као уметник који цени традицију (његов париски атеље нимало случајно био у Бато Лавоару, стецишту модерних мајстора) и као стваралац отворен за најновије. Са њим поново Србија има светског уметника који је у много чему испред времена и он је сада уз Марину Абрамовић најцењенији наш стваралац у свету. Снага и интегрализам његовог опуса не само да надилазе локално, већ и поделу на традиционално и авангардно. Зато Луси-Смит оправдано пише о Рембрантовом "Одраном волу" и сликама Фресиса Бејкона као претечама Шобајићевог опуса. Шобајић каже да се уметност поделила на десницу и левицу, на конзервативне сликаре чији су реализам и традиционализам вид кича и на постконцептуалисте који се због наводног напретка баве бесмисленим експериментима. Рад нових уметника отуђује публику од уметности па она више не улази у галерије самим тим што са ликовношћу нема никакве везе. Шобајић каже да уметност не служи за чулно уживање већ за буђење свести, ликовно дело је филозофско и треба да остави утисак на посматрача, да га раздрма, натера да се замисли а не да га разоноди. Утемељен у ликовном а не у ширем појму визуелног, спреман на уступке осим да изда сликарство са којим је почео, Шобајић налази да је права уметност у средишту између крајности. Све је већ виђено на светској сцени и само је Шобајићу после медиалних харизмата успело шире да заинтересује јавност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)