ПАРИЗ ЈЕ ДАНАС ЖЕЉАН УМЕТНОСТИ: Богдан Павловић, комесар изложбе цртежа у париској "Кошници" (ФОТО)
ПРАВИ културни вентил и уметничко освежење у закључаном и ковидом окованом Паризу представљала је недавна изложба цртежа у уметничким павиљону "Ла руш", популарној "Кошници".
Фото Приватна архива
Комесар ове изложбе, уз француску историчарку уметности Ан Малерб, био је српски сликар Богдан Павловић који ствара у овом историјском простору где су некада радили Модиљани, Шагал, Сутин. Публици се међу тридесетак стваралаца представило и десетак наших уметника.
У тренутку када су у Француској затворени музеји, велики галеријски простори, али и биоскопи, позоришта, музичке сцене, ова изложба представљала је истински бег у слободну уметничку оазу.
- Људи су у тренутној ситуацији жељни уметности - истиче Павловић за "Новости". -
Посећеност је била изванредна, колико је то могло у овим тренуцима. У два викенда посвећена сусретима уметника с публиком, свакодневно је долазило и по стотинак посетилаца, уз поштовање дистанце и проток кроз изложбени простор, без задржавања.
Излагачи
МЕЂУ тридесетак уметника који су се представили у изложбеним простору фондације уметничких павиљона били су и Владимир Лалић, Михаел Милуновић, Филип Миразовић, Богдан и Мишко Павловић, Милош Трифуновић, Марко Велк, Давор Вранкић и Бранкица Жиловић.
Дошли су и многи галеристи, критичари. Задовољни су и публика, и уметници. Нисмо могли да организујемо прави вернисаж, с коктелом, јер то мере нису дозвољавале, али је ово, ипак, било право освежење.
Изложба је организована непосредно пред нови карантин који је наступио у париском региону.
- До последњег тренутка нисмо знали да ли ћемо је отворити. Осмислили смо је пре годину дана, требало је да се деси још у марту, лане, када је почео ковид. Ипак, успели смо - каже Павловић.
Поставка је организована у оквиру пројекта "Ланијакеа" чији је циљ да окупи више уметника око једног медијума. Ово је било прво издање бијенала, који је осмислио Павловић, посвећено цртежу.
- "Ланијакеа" на полинежанском означава безвремени и безмерни простор, а научници ову реч користе да њом назначе групу галаксија којима припадају Андромеда и Млечни пут. Ово галактичко јато означава богатство, а намера ми је била да покажем богатство различитих тенденција, овога пута у цртежу - истиче комесеар изложбе.
Представили су се уметници врло разнородних погледа с различитим поетикама. Било је ту фигуративних цртежа, апстрактних, минмалистичких, они који прелазе у три димензије као код Бранкице Жиловић и постају нека врста скулптуре, концептуланих, наративних, илустративних, цртежа који се претварају у цртани филм.
- Све те тенденције обједињене су овом изложбом која показује диверзитет данашње креације. Лепо је кренути с оним чиме и почиње ликовни рад, нечим што је есенцијално за ликовну културу, за стварање, а то је цртеж.
Ова поставка била је једна од ретких у Паризу. Празно делује Град светлости "без уметности".
- Тужно је и нестварно ово што се тренутно догађа. Ово је град културе и уметности. Али, морамо да се чувамо. Искрено се надам да ће се ускоро све ово променити и да ће живот бити као пре. Једино позитивно у свему је то што се ваздух прочистио.
Препоручујемо
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)