ОДЛАЗАК ГЛУМАЧКЕ ЛЕГЕНДЕ: Ово су улоге по којима ћемо памтити Власту Велисављевића (ВИДЕО)

Новости онлајн

24. 03. 2021. у 09:22

ГЛУМАЦ Власта Велисављевић преминуо је ноћас у 94. години. Чувени глумац хоспитализован је услед симптома корона вируса и смештен на болничко лечење због компликација.

ОДЛАЗАК ГЛУМАЧКЕ ЛЕГЕНДЕ: Ово су улоге по којима ћемо памтити Власту Велисављевића (ВИДЕО)

Фото: Танјуг

Власта је преминуо ноћас у 2:30 у КБЦ Драгиша Мишовић.

Рођен је 28. јула 1926. године у Београду. На сцени је провео више од 70 година, а за то време остварио је више од 350 улога, зато га многи сматрају српском глумачком легендом. За своји рад добио је бројна признања, а последње, и њему најдраже, јесте то што је проглашен доживотним почасним чланом Југословенског драмског позоришта (ЈДП).

Припадник је прве генерације студената глуме у Београду. Сарађивао је са бројним позоришним, телевизијским и филмским редитељима, а његове реплике препричавају се међу свим генерацијама. Млађи су га запамтили по улози бабе Нате у филму „Мала ноћна музика“, а љубитељи позоришта по томе што је више од 1600 пута са колегама на сцени ЈДП-а играо представу „Буба у уху“.

Власта је играо у 45 дугометражних филмова, 61 телевизијском филму и 56 серија. На филмском платну први пут се појавио 14. јула 1959. године у ратној драми „Ноћи и јутра“ у режији Пјера Мајхровског, а по сценарију Меше Селимовића.

Три године касније играо је у телевизијском филму „Три приче о Џефу Питерсу“. Реч је о комедији чију режију потписује Александар Ђорђевић, а сценарио Новак Новак. Главне улоге тумачили су Миодраг Петровић Чкаља, Предраг Лаковић и Зоран Лонгиновић. Исте године снимио је и филмове „Јунаци дана“ и „Медаљон са три срца“, а наредне, 1963. године глумио је у комедији Славољуба Стефановића Равасија под називом „Ципелице од крокодилске коже“. Од 1964. године играо је епизодне улоге у серијама „На слово, на слово“ и „Код судије за прекршаје“, те телевизијском филму „Мали концерт за сузе и гитару“ и дугометражном филму „Пут око света“, базираном на драми Бранислава Нушића.

У филмској адаптацији романа Бранка Ћопића „Орлови рано лете“ из 1966. године, Власта је играо оца једног од главних ликова Лазара Мачка. Следеће године глумио је у комедијама „Љубав до гроба, последња“ и „Љубав преко ноћи““, ратном филму „Јутро“, те серијама „Смоки“, „Круг двојком“, „Височка хроника“ и „Дежурна улица“. Наредне године снимио је четири дугометражна филма и појавио се у две телевизијске серије „Горски цар“ и „Максим нашег доба“. Играо је у филмовима „Бекство“ Здравка Шотре, „Сајам на свој начин“ Петра Теслића, „Тим који губи“ Арсе Милошевића те партизанском филму „Бекства“.

Са Шотром је сарађивао и 1969. године на драми „Тања“, те ТВ филмовима „Непријатељ народа“ и „Пут господина Перисона“. Исте године снимио је и филмове „Закопајте мртве“, „Код зеленог папагаја“ и „Покојник“. Током наредне године играо је у филмовима Соје Јовановић и Саве Мрмка, те остварио епизодну улогу у телевизијској серији „Рођаци“ у режији Здравка Шотре. 1971. године учествовао је у снимању чак осам филмских и телевизијских пројеката.

Исте године одиграо је епизодне улоге у серијама „На слово, на слово“, „Леваци“, „Дипломци“ и „С ванглом у свет“. Такође, глумио је у ТВ серији „Чедомир Илић“ базираној на истоименом роману Милутина Ускоковића. У ТВ филму „Нирмбершки епилог“ играо је маршала Фридриха Паулуса. Глумио је у ТВ филмовима „Самоубица“ и „Заслуге“, дугометражним филмовима „Један ујак Хојан“ и „Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму“, те кратком филму Здравка Шотре „Роман са контрабасом“.

Са Радетом Марковићем и Јосифом Татићем снимио је драму „Они лепи рођендани“, те одиграо епизодне улоге у серијама „Камионџије“ и „Опасни сусрети“. Играо је и у популарној серији „Позориште у кући“, те одиграо епизодне улоге у серијама „Грлом у јагоде“, „Усијане главе“, „Црни дани“. У ТВ серији „Више од игре“ тумачио је Витомира Илића званог Вита Бас. Исте године сарађивао је са Шотром на филму „Сироче“ и Дејаном Мијачом на драми „Васа Железова“.

У другом наставку комедије „Тесна кожа“ играо је адвоката Мићка. Током 1987. и 1988. године тумачио је магистра Властимира Ђорђевића у хит серији „Бољи живот“. Крајем 80-их играо је у филмовима „Браћа по матери“, „Бој на Косову“, „Госпођа министарка“ и другима. У првој половини деведесетих година глумио је у скоро свим важнијим филмовима и серијама.

У филму Дејана Мијача „Ваљевска болница“ из 1990. године играо је Милована, а у комедији „Тесна кожа 4“ господина Трпковића. Појавио се и у филмовима „Боље од бекства“ и „Нападач“, те комедији „Жеља звана трамвај“. Млађим генерацијама постао је препознатљив као Томислав Павловић или ујка Тома у серији „Отворена врата“ или као Лале Коперфилд у серији „Горе доле“ која је емитована од новембра 1996. до јуна 1997. године на Радио Телевизији Србије (РТС). Током двехиљадитих четири пута се појавио у улози деде и то у филмовима и серијама „Метла без дршке 5“, „Посета младе даме“, „Агенција за СИС“ и „Сељаци“. У хумористичној серији „Црни Груја 2“ игра старца Фочу од стотину лета, а у „Ивковој слави“ владику. Ипак, оно што је обележило те године у његовој каријери и што је одушевило све оне који нису били упознати с његовим радом, била је улога бабе Нате у комедији „Мала ноћна музика“.

Власта је изузетно верно представио баку Гордана Кичића, а његове реплике млађе генерације и данас радо понављају. Од 2010. до 2018. године глумио је у серијама „Сва та равница“, „Мешано месо“, „Војна академија“, „Монтевидео, Бог те видео“, „Звездара“, „Отворена врата“, „Луд збуњен нормалан“, „Сумњива лица“ и другима. Играо је и у филмовима „Бели лавови“, „Како су ме украли Немци“, „Кад сване дан“, „Мамарош“ и другима.

У једном од својих многобројних интервјуа говорио је о својој супрузи Нади.

- Пита мене моја супруга Нада шта њој дође Деса (мајка моје прве жене), а ја јој одговорим: „Па ваљда ташта, исто као и мени“. Иначе, кад је моја ћерка из Америке долазила у Београд, састајали бисмо се сви: моја садашња жена, њена мајка, моја прва Жена, па чак и њена мајка Деса. Обично смо седели у кафани „Три шешира“ и кад би се мало друштво орасположило, почињала би прича о мени. Свака од њих је знала све о мени, чак више него што ја познајем себе самога.

Властина велика страст био је риболов. Пецао је на скоро свим рекама које теку бившом Југославијом. У шали је говорио да му је неостварена жеља да постане џез певач.

Женио се три пута. Са првом супругом Божаном има ћерку Дубравку која живи у Америци. Удата је за Американца и има двоје деце, сина Чејза и ћерку Лори. Трећи брак му је ипак био најуспешнији. Пре више од 40 година оженио је Наду, која је по струци архитекта.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (6)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)