ТУЖНА СУДБИНА ВЛАСТЕ ВЕЛИСАВЉЕВИЋА: Преживео концентрациони логор, затвор и Голи оток, а због тога дуго није смео ни да уђе у позориште

Novosti online

24. 03. 2021. у 09:20

ГЛУМАЦ Властимир Власта Велисављевић, који је данас преминуо од последица корона вируса, чак три пута завршио је иза решетака, као жртва у том трену актуелног режима.

ТУЖНА СУДБИНА ВЛАСТЕ ВЕЛИСАВЉЕВИЋА: Преживео концентрациони логор, затвор и Голи оток, а због тога дуго није смео ни да уђе у позориште

Фото: Катарина Михајловић

Почетак Другог светског рата је са породицом дочекао у Београду. Са двојицом другара је у време највеће глади крао јабуке из вагона које су Немци слали својим војницима на Источном фронту. Они би кроз решетке великим иглама пробадали јабуке и купили их у вреће, па их касније продавали Београђанима. Све док их Немци нису ухватили. Другови су се извукли, а Власта је почетком 1943. године са само 17 година интерниран у концентрациони логор Дортмунд Херде у Немачкој.

С обзиром да је био млад и здрав, нису га сместили у гасну комору, него је сваког дана био у радном логору. Упознао је мајстора Бергмана чији је син погинуо на фронту, с којим се брзо спријатељио. Он му је доносио ручак који би Власта поделио с осталима, доводио га је својој кући, те му напослетку и помогао да 1944. године побегне из логора. Дао му је немачку пропусницу уз помоћ које се преко НДХ вратио у Београд.

У српској престоници је доживео савезничко бомбардовање, глад и сиромаштво те, напослетку сведочио ослобођење града у октобру 1944. године. По завршетку рата он и она иста два друга покушали су да побегну у Америку, јер им се није свидело све што је тада уследило. Није успео да побегне, него је ухапшен и одведен у затвор који се тада налазио на београдској Ади. Његов отац је молио власти да га пусте, што се на крају и догодило.

Године 1948. је без проблема уписао Академију позоришних уметности у Београду у класи професора Мате Милошевића.

Његов отац није био најсрећнији када му је рекао чиме жели да се бави, али је променио мишљење када га је видео на сцени. То је било веома емотиван тренутак, а Власта каже да је након завршетка представе његов отац заплакао. У то време дружио се са Словенцем Душаном Мајценом, пуковником Југословенске народне армије (ЈНА) и начелником катедре на Вишој војној академији. Мајцен је био стаљиниста, а с обзиром да су се такви у то време прогонили, Власта је, не желећи да га изда, поново завршио у затвору.

Године 1950. ухапшен је и одведен у затвор на Бањицу, одакле је пребачен на Голи оток. Ту је провео три године. Признаје да није било лако, али да он целу ситуацију није доживљавао јако трагично. Трудио се да не размишља о судбини која га је задесила, те каже да никада у људима није видео мржњу према себи. Својим „џелатима“ увек је налазио изговоре како и зашто раде то што раде.

Године 1953. рехабилитован је и враћен у Београд. Ипак, због његове прошлости, не само да су му врата бине у позориштима била затворена, него му нису дали ни да гледа представе за које је имао карте. Сећа се када је једне прилике од свог друга Бране Војиновића добио карту за представу "Др". Тадашњи управник га је избацио, упркос томе што је имао карту.

Због свега тога каријеру је наставио у Мостару и Тузли, да би му годинама касније била услишена молба да се врати у Београд. Тада је примљем у Београдско драмско позориште. А остало је легенда.

(Телеграф.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

НОВЕ ИГРЕ ЗА НОВЕ ПОБЕДЕ: Никад већа понуда за Ролан Гарос и мечеве Новака Ђоковића