МОЖДА лирска поезија има два крила, две начелне бриге: једна је прастари задатак који је можда апсолутни центар лирике сваког покољења или пре потреба за придавањем форме унутрашњем животу - јер се и у поезији, као и у метеорологији увек међусобно сударају два атмосферска фронта, топао ваздух наше интроверзије сусреће се с хладним фронтом форме, с хладним дахом рефлексије.

Коментари (0)