ДУХ ВЕРЕ И НАДЕ: Шабачки књижевник Никола Девура написао књигу-студију о делу протођакона др Љубомира Ранковића (ФОТО)

ЧУВЕНИ шабачки писац, Никола Девура, управо је завршио писање књиге „Дух вере и наде-студије о књижевном делу протођакона др Љубомира Ранковића", уредника овдашњег „Гласа Цркве“.

Фото: В. Митрић

Ова књига је, по оцени рецензената како би се, данас, популарно могло рећи „два у један“, јер пишући о животним делима протођакона др Љубомира Ранковића, аутор, врхунски интелектуалац, више него даровити писац, ништа мање вредан филозоф, привредник и агроном, који има и формална и образовања "до неба", мада му то није била намера, откива и себе, своје велико богатсво душе, ума и живптног искуства“.

Никола Девура/Фото: В. Митрић

Никола, који је друговао, још у раној младости, са великанима наше књижевности попут Иве Андрића, Пекића, Михиза, Ћосића, Селимовића, и Ћопића, научио је добро, изучио, шта је добри, а шта није ваљано списатељско дело. Једном Михизу, у Француској 7 усудио се, као студент, да каже : -Ваше име је веће од вашег дела! И остао део тог друштва!

То указује да, код њега, нема писања по оној народној "ти мени војводо, ја теби везире“.Нема тог друштвеног статуса, ни товара блага, ни свиле и кадифе, које би Девура, дете Козаре, један од најбољих ученика Гимназије у Бањалуци свих времена и човек са дипломама два београдска факултета, Филозофског и Пољопривредног, о некоме рекао нешто више него што сматра да му припада, по његовим истанчаним не само образовним и умним аршинима, већ и по моралним „вагама“, код којих је прецизност скоро божанска иа којима нема варања.

Љубомир Ранковић/Фото: В. Митрић

Ово је, вели Никола, "мој Љуба Ранковић", кога је потписао својим ничим и никад не упрљаним делима, а вазда потрђен колосалним вредностима и највишим људским врлинама, што га је доста коштало у животу и што најбоље зна његова дивна породица.

- Никола је писао ово дело, као да се пре тога, данима освежавао у реци Јордан, сав чист у души и телу, давно оплемењен инетлектуално, духовно и морално.Прибрам и сабран до танчина -сматра академик професор др Мирко Керкез. - Прецизан и јасан академику и чобанину представио је живот и дело др Љубомира Ранковића. Учинио је то, овај велики зналац писане речи, кроз својевстан времеплов, који је дао димензију више у представљању онога што више од пола века неуморно ради, у Српској православној цркви и ван ње, др Ранковић, човек који је духовник од највећег поштовања, прекаљени црквени службеник, интелектуалц са највишим образовањем и знањем, личност предодређена да споји културу и дховност, што поред осталог потврђује да је, једино он на планети, успео да покаже и да докаже да је, његов и наш славни Достојесвки, ипак написао књигу о Исусу Христу, мада је оставио поруку да о неко, после њега, треба да учини.

Фото: В. Митрић

То је само један од великих подухвата др Ранковића, издавача који је оставио печат за сва времеан кроз силна издања које је објавио "Глас Цркве", издавачка кућа Епархије шабачек, коју је обновио, чији је рад значајно „умножио и обожио“, у најтежим временима.Човек је, који је кроз истоимени часописи радио "Глас Цркве" славио светлост нашем роду ма где живео, верујућим и неверујућим коме су се дивили и диве на уређивачкој политици многи љдуи других нација и вера.

- Зато имам утисак као да је нашем дивном човеку, Николи Девури, сам Аполон јавио или дојавио да изнедри ово дело о чевеку, који га је заслужио и који се и роду, и отаџбини и Цркви на најбољи начин одужио и, никад, баш никад, није спомињао кроз какаве је све муке пролазио, осатвљајући утисак да су му увек „све козе на броју“ -стоји у једној од рецензија. -Какав би другачије и могао да буде онај који је чедо Доњих Љесковица, код Ваљева, којима је засеок Лелић, родно село светог владике Николаја Велимировића, и први комшилук Манастир Ћелије, где је стварао велики и свети отац Јустин Поповић (Ава Ћелијски). Какав би могао да буде, иначе, један од најбољих ђака, за живота веће легендарног, владике Лаврентија, сарадник владике Јована, синовца владике Николаја? Баш такав како га је видео, дружећи се са њим и сарађујући годинама и деценијама, мудри Никола Девура.

академик Драго Мирковић/Фото: В. Митрић

- Аутор , поновићу, рече да је његов Љуба Ранковић.Када прочитате ово дело, видећете да др Ранковић припада свима нама и да ћемо радо да га својатамо.Зашто? Биће савршено јасно после читања ових страница, чије су реченице као скуп најлепших бисера, слагани знањем и умећем највећих мајстотра и уметника да трају вековима.Тај мајстор за писану реч је, несумњиво је, НИКОЛА ДЕВУРА - пише у рецензији академика Драгољуба Драга Мирковића. 

Препоручујемо

Култура

0 1

МУЗЕЈ ПОЗОРИШТА НА СТАБИЛНИМ НОГАМА: Министарство обезбедило дванаест милиона динара за санацију темеља МПУС, проблем је и недостатак депоа

19. 03. 2021. у 09:47

Култура

0 0

УМЕТНИК НЕИСЦРПНЕ ЕНЕРГИЈЕ: Одлазак Слободана Ере Миливојевића (1944-2021), класика светског концептуализма, ствараоца широког духа

18. 03. 2021. у 22:41

Култура

0 1

ШЕСНАЕСТО ИЗДАЊЕ БЕОГРАДСКЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ НЕДЕЉА АРХИТЕКТУРЕ: У фокусу Београдска школа становања

18. 03. 2021. у 18:24

Култура

0 5

БИЛИ СМО ДЕО ВЕЛИКОГ СВЕТА: Милован Божиновић, дугогодишњи уредник трибине СКЦ и дипломата, о "копчама" са тадашњим трендовима

18. 03. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације