ЦРТЕЖИ ЋЕ ДА СВЕДОЧЕ О ДАРУ: Милутин Дедић - сликар, новинар, историчар уметности, путописац, боем и Арсенов брат

М. Мирковић

12. 03. 2021. у 06:22

МИЛУТИН Дедић, сликар, новинар, историчар уметности и (путо)писац, рођени Шибенчанин али познат као београдски боем и брат Арсена Дедића - преминуо је јуче у Београду у 86. години, од последица вируса корона.

ЦРТЕЖИ ЋЕ ДА СВЕДОЧЕ О ДАРУ: Милутин Дедић - сликар, новинар, историчар уметности, путописац, боем и Арсенов брат

Фото И. Маринковић

Од свог првог дечачког цртежа чесме у Шибенику, Дедић није престао да отрже од заборава својим минуциозним цртежом и речју која је одисала поезијом, духом, љубављу за живот и људе... И великом ерудицијом - човека коме је, "упркос" свим потоњим дипломама, пошло за руком да никада не "дипломира" у основној школи.

- Наша мајка, неписмена али мудра и проницљива жена, желела је само да отргне млађег брата Арсена и мене од улице, али и да нас поштеди радничког, тешког живота каквим је живео наш отац - говорио нам је Дедић, који је увек истицао како хиљаде и хиљаде цртежа и записа, међу корицама стотина дневника којима је уредно пунио полице, чине његову хронику истински богатог живота.

Сада ти дневници остају да сведоче о заиста изузетном животном путу и дару овог неизлечивог радозналца, неуморног путника и преданог путописца (али и "путоцртача"), сликара тишине, чији су дани, љубави и пасије, сусрети, мисли, "ухваћени" у прелепим сликама и речима једнаке лепоте.

Ћирилицом писао у Хрватској

ДЕДИЋ је јавно писао ћирилицом у Хрватској, за лист за сву децу "Бијела пчела" Српског културног друштва "Просвјета", и то две колумне. Аутор је више књига, а његов "Трг тишине", са посветом "самотражитељима" из 2012. ("Адмирал букс"), јединствена је књига, богата рефлексијама о завичају, Дедићима, окупацији, мајци Јелки, оцу Јовану, љубимцу магарету Кролету...

Од загорске школе, где је у младости учитељевао, његов пут водио је у Примоштен, па у војску у Задар, у Школу резервних официра, где је упознао Гојка Суботића, нашег академика, који ће га у правом тренутку погурати ка сликарству. Дедић 1957. долази у Београд, где, захваљујући најпре силним ујаковим књигама, показује довољно знања, и уписује историју уметности (без завршене основне школе!). За прве две-три године у престоници променио је 15 станова и, очекивано, оставио записе и о подстанарском животу, али и упознао нека "паралелна пребивалишта", кафану "Мајевица", бифе "Сплит"...

И све их меморисао и своје емоције и сећања прибележио.

Велики део Милутинових дневничких записа и цртежа преточен је у "Сликарев маратон", руком писану и цртану легендарну колумну на странама "Новости", којих је објављено 190 током четири године, али и у 160 емисија "Енциклопедије за радознале" на РТС. Са Михаилом Вујанићем, Милутин Дедић је аутор прве, и једине валидне у светским размерама, енциклопедије о воденицама "Воденица - Божја и ђавоља", из 1999, а као велики хиландарац оставио нам је и монографију о Хиландару.

Од првог свог дизајнерског решења - Титове штафете из 1951. године, потписао је огроман број слика, цртежа, књига, публицистичких и новинарских текстова, путописа, поетских и прозних записа, а надобијао се и свакаквих награда...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (2)

СПРЕМА СЕ НАЈСТРАШНИЈИ УДАР? Американци распоредили авионе, свет дрхти и чека расплет