ПРОЗОМ ЛЕЧИ ЉУДСКЕ ДУШЕ: Примаријус Миладин Ћосовић постао цењен романописац и есејиста

У јесен живота, примаријус др Миладин Ћосовић ушао је у пролеће свог списатељства и брзо постао цењен романописац и есејиста. Од Горњег Милановца, где живи, па надаље. Др Ћосовић, сада 81-годишњак родом из Пљеваља, роман првенац "Гледам звијезде преко планине" објавио је у 58. години. О тада се нижу остала дела.

Миладин Ћосовић

- У тим годинама, кад сам почео као књижевник, сусрели су се моја искуства и унутрашњи пориви, писање ми је постало унутрашње морање, мада сам и као студент "понешто" писао. Искрено, нисам хтео да будем лекар, него да студирам филологију и књижевност! Студиј медицине у Загребу завршио сам због стипендије. Сада, писањем разрешавам унутрашње распетости. Цео живот ми је испуњен судбинама других људи, сретао сам смрт, о њој и о њима размишљао. Постоји ли и нагон за смрћу, као за животом?! Непревазиђени Толстој је целог живота патио од страха од смрти. Ликови су ми углавном стварни, лајтмотив разумевање, пријатељство, саосећање и љубав као темељи људских односа. Не припадам ниједном правцу, нисам члан Удружења књижевника због подела у њему - објашњава др Ћосовић.

Оригиналним стилом, дијагностикује друштво кроз психологију и поступке романсираних стварних и оно мало нестварних ликова. Не хаје за популарност и елитизам. Опусу овог, некад лекарског исцелитеља душа, а сада читалачких душа, познати публициста проф. др Владимир Димитријевић посветио је две своје књиге.

- На то ме је подстакао, пре свега, квалитет његовог приповедања и есејистике, који су, захваљујући чињеници да нам је култура концентрисана само у Београду, а да се о вредним писцима из унутрашњости мало говори, остали неуочени на ширем плану. Ћосовић је, и као прозаиста и као есејиста, човек који има много шта да каже савременом читаоцу - каже, за "Новости", Димитријевић.

Ћосовић, по његовим речима, спада у прозаисте који се дотичу низа значајних тема: од живота рудара до психичких последица рата на територији бивше Југославије.

- Као лекар, наступио је са једног битног стајалишта, из перспективе Хипократове заклетве: да прозом лечи људске душе. У три романа и три збирке приповедака креће се на терену Пљеваља, рудника цинка и олова на планини Љубишњи и у Фочи, дајући слику рудара умирућих од силикозе, а на Руднику код Горњег Милановца описује живе и живописне људе са њиховим одликама. Као есејиста, наступа у име хришћанског хуманизма и просвећеног патриотизма. Он, као и Солжењицин, зна да су "покајање и самоограничење" битне карактеристике националног живота. Не подилазећи свом народу и уочавајући његове мане (како обичног света, тако и интелектуалаца), он у исти мах брани Србе од свих клевета наших непријатеља, показује нам пут којим треба ићи - пут светосавља као, по речима владике Николаја, православља српског стила и искуства - истиче Димитријевић.

О томе да ли код Ћосовића постоји оригиналност тема, Димитријевић каже:

- Изузетно је оригиналан, не само у тематским оквирима које сам поменуо, него и у бављењу темама које многи заобилазе, попут смисленог умирања. Његову књигу "Живимо заједно, а (да ли) умиремо сами" требало би свако да прочита.

Ћосовић се бави и темама о којима други аутори нерадо говоре, а по Димитријевићевим речима, то су: психичке последице рата у бившој СФРЈ, тешка боловања, умирања, демографски слом Срба и могућности обнове нашег народа.

- И као прозаиста и као есејиста, заузима истакнуто место у нашој савременој књижевности. Да је дела објављивао код великих издавача, био би још читанији литерата - закључује Димитријевић.

РАЗНИ ЖАНРОВИ

ПОСЛЕ романа првенца, Ћосовићу излази роман "Промјена идентитета", збирке "Под бременом истине" и "Приче из радионице срца", записи "Сазријевање", студија "Живимо с другима а (да ли) умиремо сами" па "Срби између добра и зла"... Написао је и књигу критичких студија и дневничких записа "Моћ и бешчашће" (зашто су нас и како демонизовали, бомбардовали), критичку студију "Срби у (пост)комунизму" о погубним деловању те идеологије... Полемичком књигом "Има ли Србија данас интелигенцију" доказује да је, нажалост, нема, да је уништио комунизам. У роману "Додир душа" обрадио је актуелну тему ратних траума, паклено дејство рата, лечење, опоравак и враћање у живот. Књиге објављује искључиво у Горњем Милановцу.

Препоручујемо

Култура

2 3

КАКО ПАМТИМО ДОБРИЦУ: Сто година од рођења великог српског писца

02. 03. 2021. у 12:16

Култура

0 0

ОСТАТИ ЖИВ У ХАРЛАНУ: Проблем је што је сада већ 21. век

09. 02. 2021. у 16:45 >> 00:33

Култура

0 0

ЕСЕЈИ, ОГЛЕДИ И „МЕЂУПРОСТОРЈЕ“: Нове књиге у издању „Агоре“

22. 01. 2021. у 11:00

Култура

0 0

КАД НОВАЦ ПОСТАНЕ МЕРА СРЕЋЕ: Списатељица Лу Мин о романима "Неиспоручена љубав" и "Вечера за шесторо" и савременој Кини

12. 01. 2021. у 13:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације