КАКО ПАМТИМО ДОБРИЦУ: Сто година од рођења великог српског писца

У ГОДИНИ смо у којој се заокружује век од рођења Добрице Ћосића. Како памтимо Добрицу Ћосића?

Фото Танјуг

Дар књижевне имагинације, жудња за естетским обликовањем постојања на једној страни, а на другој, јавно политичко деловање мотивисано етичким идејема. У језичком уметничком стваралаштву, једнако као у идеолошком и политичком деловању следио је своје ја, слободу и одговорност.

Ћосићев опус у књижевности није разнолик са становишта књижевних врста. Написао је седам романа (11 томова) у којима је обједињујућа тема трагична историја српског народа и српског човека од краја ХIХ и током ХХ века. Неки његови романи тематизују политичке догађаје и личности из времена у коме је он живео. У списатељским остварењима испољио је два облика свести и духа. У политичким текстовима преовлађује идеолошка свест и реалност, а у књижевности модерна уметничка конструкција. Животна судбина и политички ставови Добрице Ћосића нису оставили негативне уметничке последице у његовом књижевном делу; то су: 1) два различита текста по већини структурних елемената; 2) постоје тематске подударности у четири романа: "Далеко је сунце", "Деобе", "Време зла", "Време власти", али сви други наративни елементи су различити; нове теме у романима "Бајка", "Корени", "Време смрти" продубљују разлике о којима је реч; 3) Ћосић на различите начине користи биографске елементе у књижевном и некњижевном тексту. Далеко више у некњижевним, а у уменичким на начин уметничке транспозиције; 4) очигледна је разлика између идеолошке (некњижевне) и модерне (књижевне) свести у текстовима.

Фото Промо

Романсијер Добрица, истовремено је био политички активан на више нивоа - политички функционер, писање политичких текстова, интервјуи, дневничке белешке.

Поред публицистичких књига оставио је записе "Лична историја једног доба" (шест књига) који обухватају раздобље од 1951 до 2000. године и "У туђем веку 1,2" (2000-2014). У њима је садржано размишљање, ставови, идеје и осећање о текућим догађајима, личностима из новије српске и југословенске историје. Овај наш писац који је најдубље ушао у политички живот, замислиће своје читаоце питањима:

Да ли постоје одређена језичка, значењска, сазнајна подударања између његових књижевних и некњижевних текстова и књига или значајне разлике? Да ли је Ћосић своје идеолошко опредељење обликовао у роману или је постојала уметничка граница?

Да ли су му романи били средство за исповедање сумње у владајућу идеологију, средство борбе против заблуде социјализма и југословенства или су тежили уметничком идеалу?

Добрица Ћосић је изузетна стваралачка личност, сазнајно интересантна због своје оригиналности, вредности дела, јавне утицајности. Обликовао је књижевне и стваралачке токове, а као ангажовани књижевник јавно излагао особено разумевање времена у којем живи. Ћосићеви некњижевни текстови и практично деловање могу бити корисни за сазнавање прошлости, за оцену улоге значајних личности у кретањима политике и друштва, за актуелни утицај на идеје и политичку праксу. Друштвене промене настају и узајамним деловањем културног стваралаштва, политичке средине и субјективног искуства. Политичка стварност је увек била изазов за интелектуалце. Он није био писац који се ограђивао естетизмом и притом игнорисао проблеме државе и друштва.

Фото Промо

Добрица је српски књижевник који је учествовао у доношењу политичких одлука али и интелектуалац чија се реч слушала, мисао уважавала, критички, некритички али се и оспоравала. Он ће у будућности српске културе бити загонетка за све који разматрају односе књижевности и политике (друштва). Чињеница да је објавио романе, књиге, чланке, приватне записе, разговоре са новинарима оправдавају испитивање њиховог односа.

Проучаваоце књижевности не мора да интересује Ћосић као политички активиста. Али неке друге читаоце његовог опуса интересоваће питања: како је политички мислио о личностима и догађајима југословенске државе и обновљене српске државе од 1945. до 2014. године?

Ово тим пре што није Ћосић био само писац политичких текстова, већ је учествовао и у практичној политици, некада као део власти, а некада као опозиционар.

Он је припадник једне генерације, одређене струје политичког мишљења у конкретном историјском времену, а не усамљени јахач. Добричина мисао је део таквог српског политичког, а не личног мишљења. Није претерано тврдити да он представља идејна кретања дела генерације којој је припадао, али на два начина: као апологију револуције и комунистичке идеологије и као критику те исте идеологије и титоистичког комунизма.

Фото Промо

Слободан Јовановић је за Скерлићеве радове о историји Срба написао: "То је историја снимљена са најмањег могућног растојања". Исте речи можемо да напишемо и за личну политичку историју Добрице Ћосића.

Културе се препознају превасходно по делима и личностима великих стваралаца. Чување и обнављање сећања на велика имена српске културе дужност је свих оних који верују у незаменљиву и спасоносну вредност књиге. Како ће српска књижевна и културна јавност обележити стогодишњицу од рођења Добрице Ћосића?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације