ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Ја сам Кублај-кан

Драгана Бошковић

22. 02. 2021. у 18:01

ЈЕДАН од најзанимљивијих глумаца српског глумишта Југослав Крајнов, члан Српског нарподног позоришта у Новом Саду, монодраму "Чај са Кублај-каном" многоструко талентованог уметника Саше Радоњића (музичар, писац, књижар) игра као јунак на сцени, али и као глас писца, који повремено коментарише и усмерава монолог (адаптација и драматургија Александар Милосављевић).

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Ја сам Кублај-кан

Фото: Архива Новости

Ситуација је врло проживљена: после можданог удара, писац се опоравља, а део тога је и поигравање његове свести са односом стварно/нестварно. Указујући да и нестварно, фантазмагорично има упориште у логичком мозгу сневача, Радоњић ствара чудесан свет, на граници оностраног и видљивог, који се преплиће по својим унутрашњим законима, док је реконвалесцент свестан да сања.

Југослав Крајнов је и тим делузијама дао стварно тело. Његов дискурс о ономе што је видео, погледан из садашњости, до самог краја држи гледаоца у уверењу да је та фаза опоравка свести, па и креативне имагинације прошла, да писац може поново да започне сан на јави, што писање заиста јесте. Али, то "потказивање живота", поновно стварање већ створеног света, писац може да досегне само при чистој свести. Уколико није сигуран у дихотомију стварно/нестварно, тај романескни свет би постао само тужни део његове напредујуће дијагнозе.

"Ми смо деца својих снова", каже Радоњић у "Чају са Кублај-каном".

То постаје стварно, приликом разрешења ове "енциклопедије оздрављења", друга природа писца, који лако, неосетно, уз доказе да је сада и овде, постаје неко други, неко, ко је изнад стварности у којој живи, постаје Кублај-кан сам.

Ова занимљива игра, захваљујући непресушним способностима Југослава Крајнова да у тренутку промени не само изглед, него и ум, ментално стање, остајући видљив својим физичким гестом, чини да је тих сат времена Кублај-кан (син Џингис-кана) све време са нама, да то први цар кинеске династије Јуан игра реконвалесцента у данашњици.

Рецимо другачије: Кублај-кан игра Југослава Крајнова, који игра Сашу Радоњића, који се, крчећи пут свести кроз густу синаптичку шуму несвесног, бори за живот и за разум.
Или је све обрнуто, подједнако уверљиво.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.

09. 12. 2025. у 20:57

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?