"ЈАСЕНОВЧЕ, ОДНИЈЕЛА ТЕ ВОДА...": Зашто је филм "Дара из Јасеновца" потребан Балкану и свету

ОДРАСТАО сам у Поткозарју где се прича о јасеновачким жртвама шапутала од ува до ува, где није било, као ни у целој ондашњој Југославији, институционалног разговора нити јавног подсећања, на пример у школама, на конкретне слике и облике истребљења српског народа у логору ужаса и смрти.

Фото Википедија

Филм "Дара из Јасеновца" представља данас катарзични лек замућен у чаши змијског отрова из времена огромне трагедије.

Чудесни детињи таленат главне глумице представио је и досегао искуство старијих жртава, ону зрелост коју детету преко ноћи донесу несреће библијских размера. Основни ток приче одлично је вођен у филму и финишира на супериоран начин указујући на зрачак светла при крају тунела из пакла. Филм поседује неспорну уметничку вредност што га у исти мах чини надвременим и надлокалним, изнад дневнополитичких и потрошених колумнистичких коментара с ове и оне стране Дрине и Саве, односно на мапи западног и иног света.

Овај филм био је потребан Балкану и свету. Он надилази конструкције артифицијелних хорор-фикција у филмовима и телевизијским серијама. Заснован је на необоривим чињеницама сачињеним од грозоморних призора стварности коју је обликовала једна наказна и болесна државотворна доктрина, то јест административни систем ондашње НДХ. Тај сатански систем малигне сателитске државе комплементарне фашистичкој Хитлеровој Немачкој проширио је и усавршио лепезу геноцида и над српским народом поред јеврејског.

Са уметничке тачке гледано, оно што бих усавршио и додао овом филму јесте музички аспект. Наиме, познато је, и тиме сам се увелико бавио, да поткозарски и козарски крај, и уопште српски крајишки амбијент Босанске Крајине, Баније, Кордуна и Лике, поседује моћну вековну ојкачку певанију. Из свих тих области довођен је српски свет у Јасеновац. А богата и особена палета ојкачког звука и мелодије изражава сву дубину онтолошких својстава светла и таме свакодневног живота. Такве музичке супстанце нажалост нема у филму.

Уместо "ужичког кола", ја бих да сам био у прилици ауторима филма саветовао да укључе "старо козарско коло" које ће, у једној својој новијој изведби после Другог светског рата бити названо "козарачким". Дакле, то "старо козарско коло" изувијаног змијоликог облика у динамичном покрету и сталном убрзању, остварује се у агону натпевавања, у мегдану двеју певачких група, обичних људи из народа. То би и те како одговарало у сценама у филму где се поклапају и прожимају силе ероса и танатоса.

Затим, мимо "старог козарског кола", лепеза крајишких мелодија веома је специфична и разноврсна, што се огледа и у њеним називима: ојкача, (дугачка, кратка, контра), ојкан, ојкалица, потресалица, грохоталица, розгалица, орзалица... У самом географском амбијенту где се одиграва филм постоје и такозвани девојачки глас и "старински глас". То би била аутентична певанија, то јест музика тог поднебља за филм "Дара из Јасеновца". На томе се морало порадити да би се добио амалгам веродостојности и дара, који зраче универзалним.

Поред дионизијске снаге у лепоти крајишке песме са кликтавом душом на све стране, у помрчини историјских подвала указује се динарски фатум оличен у насилној смрти у логорима и јамама, у немилости непријатељског хладног оружја и ватрених цеви. У звонколиком рају распеваних уста кроз векове брујали су и јаук и бол, и трагедија и смрт. У циклусима, кроз немилосрдне историјске токове, у Војној крајини, у чувеној у тампон-зони између моћних царстава, непрекидно је трајала борба за опстанак и слободу. Српска ојкачка певанија давала је снагу одбрани од зла и зулума имајући прворазредни духовни и животни значај за крајишког човека.

А кад се у тој чудовитој музици кристалишу десетерачки двостихови ведрог и тмурног садржаја, а у мелодији што је углавном тугаљива и дубока, онда се добија пуноћа доживљаја у смени радосног и трагичног: "Дико моја, шешир дигни горе/ да се наше очи договоре", или, "Грло моје ко тамбура јада,/ никад није јадало ко сада". И у "старом козарском колу", осим учесталих љубавних стихова, могло се после рата, и дан-данас, чути и ово: "Јасеновче, однијела те вода,/ ту сам млада остала без плода", или "Црна ми је роба омилила, откад су ми браћа изгинула."

Свему овоме треба додати дело чувеног бањалучког етномузиколога, композитора и академика Владе Милошевића који има много инструменталних, хорских и соло композиција из крајишког миљеа у Босни и Херцеговини: "Крајишка рапсодија", "Елегија питомој планини Козари", "Крајина", "Пјесме са Змијања" и друге. Спојено једно с другим, а у бдењу ововремених стручњака над музиком за филм ове провенијенције, могло се много добити.

Све у свему, одгледали смо потресан филм, на плану теме лишеног снобовске основе, филм израстао из самог живота, из трагедије непојамних размера, која нам је осамдесет година била завезала уста. Још је Платон рекао да је "поезија ближа животној истини од историје".

Уметници су, дакле, највиталнији чудотворци света, они не дозвољавају да се зденац духа и културе сасуши. Кад се талентовани уметници докопају праве теме из голог живота и заборављене историје притом, тада се, на дужу стазу гледано, назире смисао стваралаштва који надилази вашариште дневнополитичке, медијске и новотехнолошке логодијареје.

Препоручујемо

Политика

3 17

ПРАВИ МЕНТАЛИТЕТ УСТАША: Лазански подсетио на застрашујући дијалог из "Даре из Јасеновца" (ВИДЕО)

22. 02. 2021. у 16:01

Култура

0 5

ЗЛАТАН ВИДОВИЋ О УЛОЗИ ДАРИНОГ ОЦА: Шта се деси у човековој глави да закоље некога ко му ништа није скривио?

22. 02. 2021. у 00:37

Култура

0 1

БИЉАНА ЧЕКИЋ ЗА "НОВОСТИ": Другари из школе ми честитају све време, сви су поносни на мене

22. 02. 2021. у 10:17

Култура

1 15

НАЈТУЖНИЈА СРПСКА ПЕСМА НАСТАЛА У ВОЗУ ЗА ЈАСЕНОВАЦ: Певали "Ђурђевдан" у вагонима смрти, док су их усташе гушиле!

21. 02. 2021. у 17:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације