МОЈА ПОРОДИЦА ЈЕ ЖРТВА ЈАСЕНОВЦА, А ЈА ОЛУЈЕ: Претужна животна прича сценарискиње "Даре из Јасеновца"

Novosti online

17. 02. 2021. у 21:43

- ЖЕЛИМ да верујем да ће филм Дара из Јасеновца утицати на културу памћења српског народа, која често није на одговарајућем нивоу, а један од његових циљева је већ постигнут.

МОЈА ПОРОДИЦА ЈЕ ЖРТВА ЈАСЕНОВЦА, А ЈА ОЛУЈЕ: Претужна животна прича сценарискиње Даре из Јасеновца

Наташа Дракулић

Мој Оскар је добијен оног дана када смо успешно завршили снимање филма, а други Оскар оног дана када су Американци затражили и потписали светску дистрибуцију овог филма - казала је за Радио Светигору сценарискиња филма „Дара из Јасеновца“ Наташа Дракулић.

Подсећа да је 5. фебруара почела америчка дистрибуција овог остварења и да већ добија много порука из разних градова гдје се одржавају пројекције филма.

- Управо порука коју сам добила из Чикага ме је расплакала. Сестра моје пријатељице и њен пријатељ Американац су одгледали пројекцију и њихове реакције су фасцинантне. Основно је то што Американци нису ништа знали о нашем страдању јер су мислили да је холокауст везан само за страдање Јевреја. Нису ништа знали за НДХ и просто су након пројекције филма дошли кући и претраживали на интернету све о страдању Срба у току Другог светског рата. И то је за нас најважније да га што више људи погледа и сазна за наше страдање - истиче Наташа Дракулић.

Она наводи да је одговорност за писање сценарија била огромна, поготово што су чланови њене породице страдали у Јасеновцу и Јадовну, тако да је тема концентрационих логора њој лично болна:

Фото А. Летић

- Ухвати вас неки страх и стрепња да, што год да напишете, неће бити довољно добро. Године истраживања су томе претходиле. Ја сам се негде можда одлучила на тај корак кад сам упознала преживеле логораше јер сам схватила да то што су они прошли у животу је ништа наспрам мога страха. Кад сам видела како глумци реагују на текст, како доживљавају те реченице као своје и да цела екипа стоји иза њега, мени је лакнуло, а кад је филм снимљен мојој срећи није било краја и када је пала задња клапа моје срце је било пуно.

Сценарискиња Дракулић истиче да је у току истраживања и прикупљања документације за филм „Дара из Јасеновца“ прошла све музеје и Удружење логораша је имало велики значај. О самом филму наглашава да је било тешко приступити проблематици страдања у концентрационом логору Јасеновац из угла једног детета.

Сцена из филма "Дара из Јасеновца" / Фото Промо/Предраг Антонијевић

- Током рада на сценарију било је покушаја да сво страдање испричамо хронолошки, онда смо схватили да би људи изашли након 10 минута пројекције филма јер не би били у стању да поднесу ту количину бола и зато је одлучено да визура овог филма буде из очију једног детета - испричала је.

А ево шта каже о главној глумици.

Фото: Промо

- Да смо промашили са Даром као главном улогом и са другом децом, ништа од овога не би ваљало. Имали смо Божију помоћ да се пронађе Биљана Чекић, једна препаметна и предивна девојчица којој сама тема Јасеновца није била непозната, јер јој је прабака страдала у том логору и кроз породичне приче је била упозната са њим. Она је једно дивно, скромно дете и мени је било драго кад сам сву децу упознала, и када су та деца дошла на снимање. Водили смо рачуна да се лепо ради са њима, ту су били људи који су се бринули да им приближе тешке и сурове сцене којих је било много, али су се сви понашали као професионалци. Да није било те лепе воље сваког детета, много тога не би смо могли да изведемо - наглашава Дракулић.

Фото Промо/"Мегаком филм"

Убрзо је право на пројекцију филма „Дара из Јасеновца“ откупила америчка продукцијска кућа „101 Студиоус“. Наташа Дракулић коментарише да од филма „Неретва“ ниједан домаћи филм није имао овакву дистрибуцију.

- Ово је велика част и захваљујући њиховом напору и жељи ми смо кандидовани за Оскара. Они стоје иза тог филма са својом огромном и озбиљном машинеријом тако да ће овај филм бити пласиран много шире и даље него што је било ко од нас могао да замисли.

Фото Промо

На крају разговора сценарискиња овог остварења каже да жели да верује да ће овај филм утицати на културу памћења српског народа која често није на одговарајућем нивоу, а да је један од циљева „Даре из Јасеновца“ већ постигнут.

- Мој Оскар је добијен оног дана када смо успешно завршили снимање филма, а други Оскар је добијен оног дана када су Американци затражили и потписали светску дистрибуцију овог филма. Мени је најзначајније то да ће људи хтети да истражују шта се то дешавало са страдањем српског народа и то је оно што је најдрагоценије. Ја годинама заправо пролазим тим Јасеновачким путем, чак много пре жеље да нешто пишем о томе. Некако увек на том путу застанем, изађем из аутомобила и увек у тој некој небеској тишини чујем све те крике и јецаје јасеновачких страдалника и просто осетим да свака од тих жртава заслужује да се Богу молимо за њих и њихове душе - каже Наташа.

Фото Промо/"Мегаком филм" / П. Милошевић

(Еспресо)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)

Zoran

18.02.2021. 04:33

Gotovo da nema Srbina iz hrvatske ili bosne ciji clan porodice nije ubijen u Jasenovcu. Prebolno i strasno. Svaka cast za film, moramo siriti istinu i podsjecati na nju jer zlocinci i njihovi potomci guraju svjesno sve u zaborav i sramno proglasavaju svoja zlodela za laz. Neka svijet vidi sta su radili, njima na cast, a nama za vjecno podsjecanje. Pa nek neko opet pita zasto smo se pobuniki 91 protiv sahovnice i obnove NDH.

Ivan Zgrozeni

20.02.2021. 22:34

U pravu je. Kada sam Amerikancima rekao da je moj otac bio u koncentracionom logoru jedan pametnjakovic mi je rekao: "O, pa vi ste Jevrejin". Ne nisam Jevrejin. Otac je bio u nemackom logoru u Zrenjaninu. Sef policije je bio Georg Spiler ("Sicer" iz romana Arsena Diklica) koji je rodjen u Zagrebu kao Juraj Spiler. Bio je doktor prava i policajac kojega je kralj Aleksandar odlikovao za zasluge u borbi protiv komunista. Od 1941. se izjasnjavao kao Nemac, Georg Spiler. Nakon rata je pobegao iz Jugoslavije ali nam je vracen. Sudjeno mu je u Zrenjaninu i bio je osudjen na smrti i navodno streljan. Neki od logorasa sa Golog Otoka tvrde da je ostao ziv i da je obucavao policajce srbozdera Broza metodama mucenja.

Violeta Petrović

21.02.2021. 01:38

Много година пратим и истражујем теме везане за страдање српског народа у Јасеновцу и систему логора у Хрватској. Као редитељ, желела сам да се истина сазна, било играним или документарним филмом. Сада, када сте Ви, достојна екипа овог потресног филма, били позвани да својим професионалним умећем и Богонадахнутим свеукупним делом, сведочите ту страшну истину о страдању српског народа, и мени је лакнуло. Урадили сте све да бисмо и на овај начин достојно прославили јасеновачке новомученике. Да Бог да, да је ово само један у низу филмских сведочанстава о страдању српског народа. Дубоко поштовање и хвала, сценаристи Наташи Дракулић, редитељу Предрагу Антонијевићу, директору фотографије Милошу Кодему, младој Биљани Чекић и осталим глумцима, композиторима Александри Ковач и Роману Горшеку и комплетној екипи филма!

OZBILJAN ISTORIČAR Ivan Zgrozeni

21.02.2021. 17:11

Vi Ivan Zgrozeni imate razvijen smisao za obmanjivanje javnosti. A, što se tiče Šilera( u ,,Salaš u Malom Ritu"- Šicer) raspitajte se kod Srđana Cvetkovića. Pitajte ga, kako se Šiler našao i njegovoj OTVORENOJ KNJIZI, tajnih grobnica. Što će reći- komunističkoh zločina ???? Usput ga upitajte i za Aćim Efendiju ....