КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (11): Архаично и модерно

ОБЈАВЉИВАЊЕ гласова завршава се у четвртак, када ће бити познат и добитник Мешине награде.

Фото В.Н.

АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ (Београд)

1. "СРПСКА КУЛТУРА У 18. И 19. ВЕКУ", Петар Пијановић (Матица српска)

Фото Архива

У СТУДИЈИ П. Пијановића врхови наше културе у 18. и 19. веку дати су научно прецизно, али у њих је, са мером, уграђен и аналитичарев понос због служења култури о којој пише. У причу о главном јунаку романа Д. Стојановића, немачком и српском студенту, учеснику Првог светског рата, стало је много тога: од живота под првом окупацијом, узаврелог међуратног Београда, до шестоаприлског рушења 1941. Са много разлога, може се сматрати најбољим српским романом у 2020. години. Указујући на Андрићев медитерански пут, од сплитске тамнице, боравака у Трсту и Риму, преко везаности за Хвар и Дубровник, до боравка у својој кући у Херцег Новом, С. Шеатовић је испричала битну причу о Андрићевом животу и приповедању. Новом књигом Р. Микић наставља да доследно испитује језик и смисаоне просторе савремене српске поезије. Ваља посебно истаћи оглед "Текст иза текста: Увод у читање Васка Попе". Микић је дао један од најбољих текстова о овом, уз Ивана В. Лалића, најзначајнијем српском песнику друге половине 20. века. Пратећи значајна дела српске прозе од Вука Стефановића Караџића и Стефана Митрова Љубише до Гроздане Олујић и Милорада Павића, М. Недић се још једном потврдио као један од њених најпоузданијих тумача.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЗОРАН М. МАНДИЋ (Апатин)

1. "ПОЛАЗЕЋИ ОД КРАЈА СВЕТА", Јовица Аћин, ("Лагуна")

Фото Архива

Ј. АЋИН "полазећи од краја света" и историје његових падова, склапа велику причу од два дела, након чијих испричаности о: Антифону, Бројачу, или Безименом ветру и Понављању тренутака, настоји на њиховом крају да одгонетне ко је "непознато лице", да ли баш оно које провирује кроз пукотине страница посвећеног му романа, или је оно поредбено - господин Стајниц С. Игњатовић, коме је ера компјутера у посттранзицијској српској паланци и њеној новој култури узела (Вуково) слово "ћ". Дело Ђ. Сибиновића презентује књижевност овог аутора као врсног романописца и романоадвоката. У својим поетско-феноменолошким микроесејима, есејима и рефлексијама, па и импресијама З. Богнар наставља говор своје "путничке" одисеје, кроз промишљања и загонетке тзв. дијалектике смрти, илити пакла (не)заборава. А, на тај говор "речитости тишине", као да се сањалачки веже Н. П. Јовановић, тврдећи да су данашњи песници запосели простор и време у коме "човечанство више не пише, већ само - црта".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ГОРАН МАКСИМОВИЋ (Ниш)

1. "ТИЛИЋ", Верољуб Вукашиновић ("Православна реч")

Фото Архива

ПРЕДЛОЖЕНЕ две песничке књиге карактерише тежња ка дубинском прожимању поезије и свакодневног живота (Д. Марковић), као и синтеза поезије и традицијског искуства (В. Вукашиновић). При свему томе оба песника су посвећена истраживању значењских могућности језика, оживљавању архаичне и локалне лексике, те говора заснованог на савременим цивилизацијским достигнућима. У књижевним расправама издвојили смо истраживања посвећена дубинским токовима српске књижевности који се крећу од езотеријских до заједничких искустава сликарства и књижевности (Н. Радуловић), као и истраживања традицијског и савременог у српској књижевности: од В. Караџића и С. М. Љубише, до М. Павића и Г. Олујић (М. Недић). Међу романима издвоји смо дело И. Маројевића у којем долази до изражаја нови постидеолошки концепт имагинације историје и неспутано сагледавање свеопштег искуства страдања српског народа у 20. веку, од Шпанског грађанског рата, преко Јасеновца до НАТО бомбардовања Србије. При томе је суштинска пажња усмерена на вечиту борбу добра и зла у људском бићу и последицама које тај сукоб оставља на историјско, индивидуално и колективно искуство.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЉИЉАНА ЛУКИЋ (Бијељина)

1. "ПРОМЕТЕЈЕВ ЧВОР", Ранко Павловић ("Арт принт")

Фото Архива

ЗБИРКОМ испеваној у форми сонета, Р. Павловић, преображавајући духовна стања у бисере поетског многозвучја, открива најтананије дрхтаје душе. Поред тематске разуђености, истиче се посебна актуелост песама о пошасти нашег времена корони. Творац сигнализма М. Тодоровић, новом поетиком провокативних мисаоних и језичких валера, предочавајући их и у најновијој збирци "кратких прича и снова...", ствара прозу на размеђи стварног и фиктивног. Н. Грујичић оставља сведочанство о Сремским Карловцима, духовном центру и језгру културне елите. Луцидна запажања, успело баратање разноврсним метром терцине, уз опијеност пределима, даровала нам је необично успелу поетску збирку. Романескна структура И. Маројевића, обухватајући дуг временски период и догађаје из историје, пружа фреску догађања засновану на, како писац истиче, "нестандардним опажајима казивача". Б. Зубовић исписује странице своје књиге која није без уплитања традиције и артефаката прошлости, али ни без специфичности кореспонденције с душом и њеним "звуцима" тремора.

Препоручујемо

Култура

0 1

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (11): Добра дела у свим жанровима

14. 02. 2021. у 10:19

Култура

0 2

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (10.) : Појединац у вртлогу зла

13. 02. 2021. у 09:10

Култура

0 1

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (9.) : Вратиле се идеолошке скраме

12. 02. 2021. у 14:03

Култура

1 0

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (8) : Песме по звуку пчела

11. 02. 2021. у 10:22

Култура

0 3

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7) : Рађање љубави упркос свему

10. 02. 2021. у 10:08

Култура

0 0

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6.) : Сложена слика тешких времена

09. 02. 2021. у 11:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације