ЛИЧНИ СТАВ - ПОЛИТИКА У ПРОЗНОЈ КУЋИ: Милисав Савић о томе зашто је ускратио номинацију свог романа за "Нинову" награду

ТРИ су кључна разлога зашто нисам дозволио да се мој роман "Пепео, пена, шапат" номинује за овогодишњу "Нинову" награду.

Фото А. Стевановић

Први разлог су нерашчишћени рачуни са "Нином", који трају од мог враћања награде, далеке 1992. године. Одмах по додели, "Нин" је објавио опширан текст који је киптео од злурадости и нетолеранције према познатим политичарима и писцима, па и мојој маленкости. За ту очигледну брљотину, "Нин" није ни покушао да ми се извини, већ је наставио да је свим силама брани. Том приликом "Нин" се најпре извинио Кишу (мртвом), а онда посебно Вуку Драшковићу, Војиславу Шешељу, Драгољубу Мићуновићу и Слободану Милошевићу. "Поменути људи могли су бити озбиљно и оправдано повређени. Њима припада извињење 'Нина'", дословно пише у редакцијском саопштењу. У одбрану "Нина" стаје угледни професор, дисидентска звезда, а њему се придружују бројни тадашњи ботови (рубрика Писма читалаца), па тако један песник из Пожаревца каже да смо Брана Шћепановић и ја књижевни Шћепани Мали које су прoизвели "комунистички жреци" Оскар Давичо, Марко Ристић, Ели Финци, Петар Џаџић. Професору сам одговорио причом у "Нашој Борби", није се огласио (јер се са фикцијом не може полемисати), па је љут, као рис, чекао да ми првом приликом узврати. "Нин" га је следеће године именовао у жири као председника и он мој роман "Ожиљци тишине", проглашен од млађих критичара за књигу године, није уврстио ни у шири избор.

Професоров очекивани гест није ме много погодио. Овом константацијом прелазим на други разлог. Наиме, већ тада сам сматрао да је сувишно награђеног писца поново награђивати. И наводио сам пример како је жири мудро поступио кад није доделио награду Селимовићевој "Тврђави", под изговором да она није надмашила уметнички ниво "Дервиша и смрти". Доделом двоструке награде Ћосићу и Павловићу, и троструке Давичу, "Нинова" награда се више урушавала, па и брукала, него уздизала.

У саставу жирија последње две године нема ниједног критичара. Апсурдно је да "Нин", који се, критикујући власт, залаже да се у битним аспектима политичког и културног живота пита струка, то одлучно одбија кад је у питању његова награда. Често говорим да се трудим да пишем за боље и паметније од себе. Боље и паметније у познавању књижевне историје и теорије и приповедачке праксе.

Садашњи жири, састављен од мање-више звучних имена из јавног и културног живота, држи се чврстих идеолошко-естетских критеријума, који у први план избацују критичку књижевност са фокусом на трагичне године распада Југославије. Неки у овим критеријумима виде промоцију субверзивне, а неки коректне литературе, засноване на рабљеној матрици "српске кривице". Идеја ангажоване књижевности била ми је посебно привлачна у младости, у време "црног таласа", који је власт ефикасно угушила, уз здушну помоћ каваљера нафракане даме, зване лепа књижевност. И данас не бежим од политике у својој прози. Али држим да се политика у прозној кући мора понашати као вредна помоћница, а не као распомамљена газдарица.

Дирљива је идеја млађих писаца да спасу "Нинову" награду од урушавања. У овој земљи се, међутим, већ тридесетак година много шта урушава, темељно и систематски! Од већине некадашњих стубова културе, остала су само згаришта и пепео.

Ако већ "Нин" ништа не жели да промени по питању своје награде - а очигледно је да је тако - онда је једна од алтернатива оснивање нове, за најбољи роман. Постојеће књижевне награде не могу конкурисати "Ниновој", јер се најреномираније додељују за животно дело или за књигу године. Основати озбиљну нову награду за најпопуларнији прозни жанр није нимало једноставан посао, али вреди покушати.

И на крају, савет младим писцима (у чијим рукама је судбина и "Нинове" и будућих награда): ма колико годиле, књижевност се не пише због награда. Оне се обично своде на китњасто парче папира и симболичну новчану накнаду. "Нинова" је нешто већа од симболичне: али и њен износ је месечна плата директора банке или амбасадора, или четврти део примања, сазнали смо, високог државног службеника. И зато, младе колеге, не лакомите се на мрвице. Место у књижевности неће вам обезбедити награде већ књижевни историчари, теоретичари и критичари.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације