УКРАДЕНЕ ДРАГОЦЕНОСТИ ИЗ СРАВЊЕНЕ БИБЛИОТЕКЕ: После 80 година дело "Битка за Београд" попуњава празнину о шестоаприлском бомбардовању

Драгана Матовић

02. 02. 2021. у 12:41

УКРАДЕНЕ ДРАГОЦЕНОСТИ ИЗ СРАВЊЕНЕ БИБЛИОТЕКЕ: После 80 година дело Битка за Београд попуњава празнину о шестоаприлском бомбардовању

Фото Архива

НА који и на какав начин оправдати непостојање описа највеће трагедије српског народа, војног пуча и бомбардовања Београда, крајем марта и почетком априла 1941. године, питали су се Александар М. Огњевић и Ђорђе И. Николић.

Није постојала књига која се свеобухватно бавила бомбардовањем Београда, тако да су њих двојица одлучила да исправе ту неправду. После готово пет година рада, а скоро 80 година од бомбардовања, објавили су капитално дело "Битка за Београд - април 1941", које је објавио "Службени гласник".

- Књига "Битка за Београд" попуњава зјапећу празнину - запазио је Душан Бабац у предговору.

- Николић и Огњевић, иако специјализовани за историју ваздухопловства, покушали су да исправе искривљену слику о априлском рату и отпору југословенске војске. Књига доноси сасвим нови поглед на бурне догађаје.

Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, из предратног периода (Петар Боснић), Фото Архива

На шест стотина страница, уз много оригиналних фотографија, на српском и енглеском језику, аутори су дали казивања преживелих савременика уништавања Београда. Међу њима су обични грађани, дипломате, авијатичари обе стране, страни дописници, познате личности. Објављени су делови извештаја ратних команданата, војних аташеа, ратни дневници, оцене и коментари политичара и државника тог времена.

- Желели смо да се по први пут свеобухватно сагледа трагедија Београда и његових становника 6. априла 1941. године. Упустивши се у вишегодишње истраживање изненадили смо се ко су све били сведоци разарања Београда - пишу аутори.

„Српски краљ“, гледано из правца Павиљона „Цвијета Зузорић“ (Jan van den Heuvel), Фото Архива

- Брутално, са свим обележијима терористичког напада, Београд је бомбардован немилосрдно и највећим делом неселективно, са јасном намером да се паралишу везе у командовању војском и да се нанесу што већи губици међу његовим становништвом.

Ко су биле прве жртве Другог светског рата на тлу Београда и колики је њихов број до данас није утврђено. Николић и Огњевић су уверени да се до тачних података никада неће доћи, а само према подацима предузећа за погребне услуге сахрањено је 2.007 особа. О броју жртава говори и извештај пуковника Тусена, немачког војног аташеа у коме пише:

Разорена ранжирна железничка станица у Београду (Александар Смиљанић), Фото Архива

"Број мртвих према подацима градске управе износи 4000, од тога половина затрпана."

- Свима који су тих дана видели Београд је остављао слику пустоши - пишу Огњевић и Николић. - Преко своје обавештајне мреже непријатељ је располагао тачним обавештењима о свим важнијим објектима у граду, које је прецизним погоцима уништио.

Ко су ти Срби?

ДОПИСНИК "Кришчн сајанса" Р. Х. Маракам, између осталог, написао је:

"Ко су ти Срби који су покушали да победе хер Хитлера, ти Срби који су стајали под сенкама његових бомбардера, пред цевима његових топова и усудили се да тиранина назову тиранином? Они су сељаци са планине или деца сељака који су током четири века ропства певали о слободи, а затим провели читав век борећи се за њу и жртвујући се колико је било потребно. Ко су ти Срби, за које се прича да су нацистичком вођи рекли да неће пасти на колена и узвикнути му 'хајл'? Они су се први усудили да подигну буну против турских султана... Они су одани и независни људи..."

Фото Архива

Ако се изузму људске жртве, највећи губитак који је за време априлског бомбардовања доживео Београд и народ Србије, свакако је уништење Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу. У књизи су дата непосредна сведочења учесника, која је сакупио Љубомир Дурковић Јакшић, за Археографско одељење НБС. Пред рат драгоцености из Народне библиотеке требало је да се пребаце у Манастир Благовештење у Кабларској клисури, а већ 1. априла библиотечке реткости биле су спаковане у 60 сандука. Из Министарства просвете је, међутим, 3. априла стигло обавештење да се обустави евакуација не само рукописа из Библиотеке, већ и предмета из Државне штампарије, Музеја кнеза Павла и Етнографског.

- По уласку Немаца у Београд истраживао се кривац за пропаст Библиотеке, како би се заташкао њихов ратни злочин - пише у књизи. - Кривац је требало да буде управник Драгослав Илић, који се бранио тако што је рекао да су кад је почело бомбардовање у Патријаршији одбили да приме сандуке са књигама. Илић је доказао да није крив, али су Немци да би оправдали свој злочин тражили да наведе да `није крив зато што Библиотека није добила трезор од армираног бетона`, да `пре рата ниједан министар или помоћник министра није посетио Библиотеку`, да иако су обезбеђена средстава у буџету није добио ни динара за збрињавање драгоцености...

Балканска улица (Ђорђе Николић), Фото Архива

На крају изјаве Илић је додао: "Нити сам ја бацао бомбе на Београд, али сам под бомбама седео у Народној библиотеци и чинио до последњег тренутка све што се могло. Многи се нису овако понели." На крају је кривцем проглашена тадашња власт: "Кривица што је Народна библиотека изгорела и што је у њој пропало сакупљано књижевно народно благо пада, у првом реду, на одговорне више државне власти до 6. априла, које се, и поред заузимања управе и пријатеља Народне библиотеке, после уједињења нису постарале да једна таква важна установа добије модерну зграду са бетонираним трезорима.

Да неки сандуци са ретким и вредним књигама и рукописима нису заиста изгорели и да су однети, доказало је археолошко ископавање 1976. године. Закључци археолога др Гордане Лазаревић објављени су у књизи.

- Сандуци су однети по уласку Немаца у Београд, када је већина становништва била у избеглиштву, у време полицијског часа, када нико сем окупатора није имао превозна средства и када су завојевачи звршили масовне пљачке, о чему се доста зна - уверени су аутори "Битке за Београд".

- У одношењу сандука мора да им је највише помогао Стеван Ферингер, који је једини имао кључ од гвоздених врата. Обавестио је Немце да нису сви сандуци изгорели, тако да су их они однели. О њиховој даљој судбини свакако је био даље упознат Михаило Подољски, који је ступио у службу хитлеровских Немаца. Немци су једини кривци за Народну библиотеку и судбину неизгорелих сандука.

Аутори "Битке за Београд" су представили и околности под којима се одиграо војни пуч 27. марта 1941, припреме града и становништва за одбрану од ваздушног напада, описују јуначку одбрану малобројних пилота ловаца 6. ловачког пука и њихово страдање. Такође, пишу и о уласку Немаца у Београд.

- Књига је посвећена нашим страдалим суграђанима и неустрашивим браниоцима београдског неба и наше слободе, са жељом да се то страдање никада не заборави - истичу аутори "Битке за Београд".

У књизи, тешкој 4,5 килограма, налази се и комплетан списак срушених и оштећених грађевина и инфраструктуре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)