Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА - Сећање на Охридског

Дејан Ђорић

02. 02. 2021. у 15:18

НА крају прошле године од последица вируса корона за седам дана заувек је отишао један од највећих македонских сликара Драган Спасески (1960-2020), који је у част града за који се тврди да је имао 365 цркава узео псеудоним Охридски.

Био је многим нитима везан за српску средину. У Београду је служио војни рок, одлично је говорио српски, често је био гост виђених људи у нашем граду, један од најбољих овдашњих урамљивача слика Радомир Чачић радио је за њега а као образован сликар, ослањао се на српско издаваштво. Момчило Моша Тодоровић, познат по својој галерији и издавачкој кући "Радионица душе", организовао му је у београдском Културном центру "Гуарнериус" самосталну изложбу на којој је на отварању говорио др Станислав Живковић, а у току су били преговори да му се у "Галерији 73" приреди још већа изложба. "Матица Македонска" из Скопља објавила је 2014. године монографију која као поднаслов има "Охридска Мадона" по тексту у књизи једног београдског ликовног критичара.

Сликарство Охридског великим делом чине породични и портрети пријатеља и технички захтевни прикази људских фигура. Није реч само о интимном штафелајном сликарству у традиционалном духу најбољих европских садржаја. Сликар је обновио заборављену тематику, портрете мало ко данас уме да слика, а камоли да као он актуелизује ренесансну или естетику симболизма. Поново је ликовно важан музејски тон на позадини слике, истакнуто је не угледање већ учење од старих италијанских и холандских мајстора као и илузионизам ближи ренесанси и бароку него двадесетом веку. Појавио се уметник који делује у духу ретро-естетике, посеже за прошлим вредностима али није назадан. Мало је савремених сликара на тако сигуран начин узнело вечни мотив - мајчинство, мајку и дете, Марију и малог Исуса, мало њих уопште држи до људског. Уметник представља своју породицу на универзални начин, свестан вечних али угрожених вредности, сликарство је посвећење тајни и израз љубави, јер је само по себи чин вере. Мадона и дете - зато што је Христос у сваком човеку и зато што све потиче из породичног круга. На сликама не решава само најтеже, психолошке проблеме карактеризације, већ и анатомске и композиционе, постављајући фигуру у пејзаж. На његовим делима пејзаж има такође симболичко значење, осим формалног истицања ликова представљених у правом плану. Мистични пејзаж одговара светој породици, нису у питању било које личности већ оне са којима је сликар судбински повезан. Фигуре лебде или се крећу у простору, осећање је меланхолично, а ликови левитирају као анђели обавијени плаштовима. Левитација је у уметности увек била израз духовних моћи, наглашена у фантастичном сликарству од Хијеронимуса Боша до Салвадора Далија. Призори Охридског често су ноктурални, ноћ је време када попуштају рационалне стеге а духу се отварају простор и време.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО? Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

Политика

1 29

"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.

25. 04. 2024. у 18:08