ИН МЕМОРИАМ - ФАСЦИНАЦИЈА ПОП КУЛТУРОМ: Љубомир Шимунић (1942-2021)
У ВРЕМЕНУ великих недаћа и преиспитивања стигла је тужна вест о одласку Љубомира Шимунића, јединственог ликовног и филмског уметника.
Фото приватна архива
Иако је Шимунић углавном био ван фокуса главних културних токова, свака његова акција остављала је посебан ефекат.
Шимунић је почео да се бави фотографијом средином седамдесетих, паралелно са филмом (Pression, "Gerdy, злочеста вештица", Summer Dreams), радећи фото-апаратом "полароид СX-70" који је први користио у Београду. Ворхоловски штимунг тих полароида, углавном еротског карактера, он је прикупљао у црне свилене албуме, а тај први опус носио је назив "Свилена времена".
Током осамдесетих година прошлог века Шимунићеве серије фотографија објављиване у часопису "Изглед" или обједињене у серије фотографија које су имале наративни оквир оличен у називу појединих изложби, сведочиле су о декаденцији презрелог социјализма.
Рад са дигиталном технологијом променио је карактер Шимунићевих фотографија и у том периоду, почев од 2000. године, настају циклуси "Потрага за ногама фризерке Наде", али и серије фотографија посвећене великанима филмске уметности - Алфреду Хичкоку и Микеланђелу Антонионију.
Фото МСУБ
Филмови Љубомира Шимунића (поготово Pression и "Gerdy, злочеста вештица") највећа су демонстрација скопофиличне снаге у српској кинематографији. То је вртоглави пролазак кроз призоре који заслепљују количином информација, дезоријентишу и потпуно хипнотишу.
Без јасног реза, слике се претапају у вишеструке експозиције и пулсирајући таложе се једна на другу творећи палимпсест новог доба. Ритам тих слика које несумњиво припадају поджанру мета филма додатно је потцртан фанк музиком.
Те слике преузимане су из телевизијског програма, холивудских филмова или су настајале као ауторске еротске минијатуре. Таквим приступом Шимунић се надовезује на принцип апропријације који је у домену експерименталног филма афирмисао Брус Конер. Инспирацију у Конеровом филмском поступку у српском филму, поред Шимунића, пронашли су и Душан Макавејев и Лазар Стојановић.
Разазнавање елемената од којих су састављени његови филмови, пре свега, открива несумњиву Шимунићеву наклоност према воајеристичкој еротици. Својеврсну посвету Шимунићевом раду и односу према еротском исказао је Милутин Петровић у филму "Петља" (2015).
Пажљивији увид у Шимунићеве радове детектује и фасцинацију популарном културом и урбаном свакодневицом. Дугачке ноћне вожње по градским улицама осветљеним неоном помешане са вртоглавом сменом филмских призора, на пример, од филма Pression чине дело блиско учинку психоделије, која у овом случају подједнако производи чулна и интелектуална задовољства. Шимунићеви филмови из седамдесетих година прошлог века привлаче пажњу у контексту презентације источноевропске психоделичне уметности, која интригира креаторе уметничких фестивала широм света. На трећем фестивалу мета филма Шимунићу је додељена награда "Бранко Вучићевић".
Фото МСУБ
И на крају, подједнако важно, Шимунић је све који су га познавали пленио људским квалитетима; благим карактером и осећањем племенитог пријатељства које је ширио с великом лакоћом. Током свог целокупног рада Шимунић је био индиферентан према уметничком естаблишменту. Скоро невидљив и слободан, Шимунић је комбинујући андерграунд став и опсесију Холивудом креирао остварења неодољивог ероса.
Он који га знају заувек ће памтити Љубомира Шимунића и веровати да ће једног дана он постати део овдашњег уметничког канона. За оне љубитеље ликовне и филмске уметности који га не знају дело Љубомира Шимунића биће велико откриће.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"БАЛКАН ЋЕ БИТИ ИЗНЕНАЂЕН" Снима се филм о Лепој Лукић - ускоро познато ко ће тумачити лик легендарне певачице
ЛЕГЕНДАРНА српска певачица Лепа Лукић ће добити филм о свом животу.
08. 12. 2025. у 09:33
БРУКА: Црногорци славили испадање Србије као да су Хрвати (ВИДЕО)
Женска рукометна репрезентација Србије је на шокантан начин остала без пласмана у четвртфинале Светског првенства јер је у мечу у коме јој је и бод био довољан декласирана од Црне Горе. Боља екипа заслужено иде даље, али уз не мали скандал.
07. 12. 2025. у 19:40
ПОРЕКЛО ЈОВАНА МЕМЕДОВИЋА: Родно место није у Србији, назива га "реком свог детињства"
ВОДИТЕЉ често истиче колико му ово место значи, називајући га "реком свог детињства".
08. 12. 2025. у 18:30
ВЕСНА ДЕ ВИНЧА ЗАПОЧЕЛА ТЕРАПИЈУ ГЛАДОВАЊА Прошли пут издржала 42 дана без хране: "Чистим организам!"
ВЕСНА де Винча, новинарка и власница компаније "Miss Yu", још једном је започела "терапију гладовањем", која има за циљ детоксикацију организма и апсолутно здравље.
08. 12. 2025. у 17:05
"СЛУЧАЈНО САМ САЗНАО ДА ИМАМ ЛЕУКЕМИЈУ" : Бившем водитељу Пинка живот се преко ноћи окренуо
ЖИВОТ СЕ преко ноћи окренуо
07. 12. 2025. у 20:49 >> 20:54
НАЈЈАЧА ЕВРОПСКА СИЛА СЕ СПРЕМА ЗА РАТ? Усвојила нови закон о војној служби - протести широм државе: "Нећемо у рат!"
НЕМАЧКИ парламент усвојио је контроверзни нови закон о војној служби, чији је циљ да повећа број војника у Бундесверу и испуни НАТО циљеве, док расту тензије са Русијом, а јачају позиви широм Европе на снажнију одбрану. Нови закон изазвао је масовне протесте у Немачкој, а многи млади кажу да не желе да иду у рат “за земљу која мало чини за њих”.
08. 12. 2025. у 11:05
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Најновије из рубрике
ТРАДИЦИЈА ДОБИЛА ДОСТОЈАНСТВО: Ансамбл "Сковран" посветио вече кључним личностима сценског фолклора (ФОТО)
У ИГРАЧКОМ центру Уна Сага Сербица, синоћ је одржано свечано представљање новоформираног ансамбла „Сковран“ који је основао кореограф и сценски редитељ Милош Циле Митић.
06. 12. 2025. у 17:20
ДОДЕЉЕНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ХАЏИ ДРАГАН“ ЗА 2025. ГОДИНУ
КЊИЖЕВНУ награду „Хаџи Драган“ додељују књижевне новине „Свитак“ (Пожега), за најуспешнији књижевни прилог објављен у „СВИТКУ“ као и за укупно дело оних сарадника који су учинили значајан помак у српској књижевности и језику нашем.
05. 12. 2025. у 13:19
НАТАША ПАВЛОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Публика цени искреност више од "упеглане" слике, а практична жена није савршена, само је нормална (ФОТО)
ТЕЛЕВИЗИЈСКА водитељка и ауторка емисије „Практична жена“ Наташа Павловић, коју гледамо сваког радног дана у 16 часова на ТВ Прва, више од деценије гради препознатљив телевизијски свет у којем комбинује традиционалне вредности, савремене изазове и свакодневицу реалне жене која се не стиди да покаже да није савршена.
05. 12. 2025. у 12:05
„НИТ СЕ НАСТАВЉА“: Додељене награде најбољим ауторима на 11. жирираној изложби „100 жена – 100 минијатура“
СВЕЧАНА додела награда најбољим ауторима ручног рада у формату минијатуре, одржана је у Сава центру у оквиру јединствене 11. жириране изложбе минијатура „100 жена – 100 минијатура“, која чуварима традиције, пре свега женама из локалних занатских удружења, пружа прилику да се такмиче, афирмишу и добију признање јавности за свој аутентичан рад.
03. 12. 2025. у 11:36
ФИЛМСКА КРИТИКА: Филмска елегија
"ВЕТРЕ, причај са мном", режија Стефан Ђорђевић, Србија и други, 2025.
02. 12. 2025. у 11:01
Коментари (0)