ДОМ ЈЕ СВУДА И НИГДЕ: Овако је Мира говорила за "Новости" - "Нема друге него борити се"

Новости онлине

22. 01. 2021. у 07:36

ДОМ ЈЕ СВУДА И НИГДЕ: Овако је Мира говорила за Новости - Нема друге него борити се

Фото: Принтсцреен

ЛЕГЕНДАРНА југословенска глумица Мира Фурлан преминула је у 65. години. Она је умрла у среду 20. јануара, а ту вест је објавио Михаел Стразински, са којим је радила на серији Вавилон 5.

Аутентична звезда југословенске кинематографије, својим улогама је обележила деценију пред распад велике земље и њене уметничке сцене.

Фурлан је годинама живела у САД где је остварила неколико улога међу којима се издваја она у изузетно популарном холивудском серијалу "Бабилон 5".

Славна глумица је у Лос Анђелесу предавала на Одсеку "Либерал арт анд сциенце" веома цењене њујоршке Академије за филм.

Мира је 2011. године за "Новости" говорила о свом животу, филмовима на којима је радила у том периоду и о томе одакле је црпела инспирацију.

Јесте ли одмах прихватили улогу у „Најбољим годинама“ или сте имали дилему коју је претходно требало разрешити?

- Увек имам много дилема, око готово сваког посла. То је део моје природе, као и део моје професије.

Јесте ли тренутно вредни у Америци?

- Да, тамо доста радим на телевизији, а све то на крају дође и до наших крајева. Недавно сам снимила епизоду врло популарне крими-серије „Закон и ред“.

Рекли сте да вам не прија одлазак на аудиције. „Посећујете“ ли их ипак?

- Овде нема другог начина да се добије улога, тако да нема друге него да се одраде аудиције. Оне су увек стресно искуство, али се човек на свако зло ипак (донекле) навикне. Најважније је да накнадно не мислиш о томе шта је могло другачије и да ли је могло боље. Уосталом, то је девиза којом треба да се руководиш и у животу.

У САД сте познати по улогама у хит серијама „Вавилон 5“ и „Изгубљени“. Колико су вам оне заиста „легле“?

- Делен из „Вавилона“ сам волела да играм, јер ме је та улога подсећала на моје позоришне роле. Научна фантастика се често бави врло озбиљним темама и то ми је одговарало. Данијел из „Изгубљених“ је била предиван лик, слојевита и комплексна, и зато сам било несрећна што нисам имала прилике да је „развијем“.

Склапају ли се „тамо“ пријатељства на снимањима?

- Остала сам у пријатељским односима са свим глумцима из „Вавилона“. Неки од њих су ми постали драги пријатељи. Неки су нас, нажалост, прерано напустили. Страшно је то што су ми управо глумци који су умрли били најбољи пријатељи. Серија „Изгубљени“ је била друга врста посла, у којем се нису тако лако склапала пријатељства. Али, док сам радила на тој причи, увек сам радо разговарала са мудрим и неизмерно талентованим глумцем Теријем О’Квином.

Како изгледа рад с Гораном Гајићем? Имате ли примедбе на његова редитељска „упутства“?

- Лако је радити с Гораном - јер је још заљубљен у своју професију. Разумемо се без речи. То је резултат неколико деценија проведених заједно.

Пишете ли тренутно? Одакле црпите (потенцијалну) инспирацију?

- Да, пишем. И да, трудим се да се дисциплинујем, што ми се чини као најтежи део тог посла. А инспирацију црпем из саме себе... и из света око себе.

Шта код вас никада није било и никада неће бити на „тоталној распродаји“?

- Вероватно оданост мојим младићима - великом и малом.

Да ли вас је икада плашила или заводила „лепота порока“?

- И плашила ме је и заводила.

Да ли сте понекад осећали да не можете да издржите у „раљама живота“?

- Сваки дан ми та мисао прође кроз главу неколико пута. Али, нема друге него - борити се.

Када и због чега сте били срећни и поносни као Мира Фурлан?

- Не знам јесам ли икада била срећна и поносна као Мира Фурлан. Али, свакако сам повремено бивала срећна, а и поносна сам ваљда у животу била. Овог тренутка не могу да се присетим када сам се и због чега тако осећала.

Холивудска „брда“, Њујорк, Загреб... Где је ваш дом?

- Има много дефиниција дома. Дом је, рецимо, тамо где су књиге. Дом је тамо где су они које волимо. Мој тата је мислио да је дом тамо где се ради, мада ја нисам сигурна да се слажем с њим. Дом је тамо где су моје мачкице. И тамо где те неко чека на аеродрому. Дефиниција дома је свакако врло флуктуирајућа. Он је свуда и нигде. Дом је тамо где спустимо кофер. Кад бих могла да креирам неки утопијски, идеални „дом“, узела бих свакако делиће Лос Анђелеса, Њујорка, Париза, Лондона, Хаваја. Ту би били и комадић Загреба и острва Виса. А, „узела“ бих и онај дивни поглед на залазак сунца изнад Ботаничке баште у Београду, који смо, пре рата, гледали свако поподне.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)